У последњих неколико година отворио се велики број приватних предшколских установа. Од када је уведен систем субвенционисаног уписивања деце приватни вртићи су у жижи интересовања родитеља.

Пре 2015. године постојао је горући проблем недостатка места у државним вртићима. Многи родитељи тада нису могли да упишу дете чак иако су обоје били запослени. Међутим, увођењем система субвенција, родитељима је омогућено да упишу дете и у приватни вртић уколико у државном није било довољно места, а да при том град рефундира до 80% економске цене (тј. око 22.000 динара).

Услед овога, данас много већи проценат деце похађа предшколске установе у односу на ситуацију од пре шест, седам година. Вртићи нису само места за чување деце док родитељи обављају пословне обавезе, већ су то васпитнообразовне установе. Предшколско образовање најмлађих од велике је важности како би се социјализовали и адекватно припремили за даље школовање.

Ако поредимо цене приватних и државних вртића, оне су се у многим случајевима изједначиле захваљујући систему субвенционисаног уписа. Разлика се осети једино у случајевима ако дете изостаје из вртића више дана у току месеца, пошто се тада умањује рефундирани износ, па испада да је за родитеље приватни вртић скупљи ако дете више изостаје.

Чак су се неки вртићи одлучили да не оптерећују додатно финансијски родитеље и истакли су фиксну минималну цену која не зависи од рефундације и једнака је као цена у државној установи. Родитељи су веома заинтересовани за услове и понуду у приватним предшколским установама. Почевши од боље опремљености, преко рада у малим групама и савремених програма, оно што можете да очекујете у овим предшколским установама је тежња да се наметну квалитетом у односу на јаку конкуренцију.

Како би најбрже пронашли све приватне вртиће на једном месту погледајте најажурнији списак на сајту Портал Србија са детаљним презентацијама и фотографијама свих предшколских установа.


У Београду је отворено преко 350 приватних предшколских установа. Без обзира на то још увек постоји проценат деце која не иду у вртић. Разлози не леже у томе зато што нема довољно места, већ је то опредељење породице. Динамика отварање нових вртића се знатно успорила ове године, али не зато што је интересовање опало, него зато што су знатно пооштрени прописи.

Предуслови које треба испунити да би неко отворио приватну предшколску установу и добио неопходну акредитацију сада су сложенији а тичу се пре свега безбедности и комфора деце. То су, између осталог, стриктнији прописи у вези са заштитом од пожара, затим доступност зелених површина ради боравка деце на свежем ваздуху.

Тако, на пример, вртић ће морати да поседује сопствено двориште које треба да буде уређено тако да задовољава безбедносне критеријуме и да буде адекватне површине како би деца у њему могла да бораве у току дана и спроводе разне активности. Једино у случајевима када овај услов није могуће задовољити, ако су делови града у којима су стамбене зграде – тада је неопходно да парк и игралиште буду у непосредној близини објекта вртића.

Искуства из претходних година се преносе и константно се ради на томе да се правилници осавремењују и унапређују, као и да прописи буду такви да се обезбеди максимална сигурност, али и адекватни услови за рад са децом.

Доласком нових генерација, интересовање родитеља за приватне вртиће не јењава, штавише оно је у порасту. Један од аспеката који је родитељима веома занимљив је и спровођење тзв „ваннаставних“ активности у току боравка у вртићу, а да при том све буде урачунато у цену.

Многи у оквиру редовног програма нуде часове страног језика, спорта, плеса уметничке радионице - а да за то није потребна доплата. Деца и родитељи су у касним поподневним и вечерњим сатима слободни јер не морају додатно похађати разне активности. Чак се саветује да треба да се одморе и да је то што добијају у вртићу сасвим довољно за њихов узраст.

Индивидуални приступ сваком детету и рад у малим групама, које су оптималне величине за тај узраст, такође су један од разлога зашто родитељу бирају приватне вртиће. На тај начин више времена и већа пажња ће бити посвећена сваком детету, а и у сезони прехлада и грипа донекле се умањује могућност разбољевања када је колектив мањи.


Наравно, када су задовољени сви безбедносни услови, једна од најважнијих ствари је ко су особе које директно раде са децом. Да ли су довољно стручне и да ли посвећено и предано раде свој посао? Када је реч о васпитачима и у државни и у приватним предшколским установама имамо сјајних примера који демонстрирају како то изгледа кад је неко креативна и кад воли посао који ради.

И у једнима и у другима постоји строга и контрола и селекција, с тим што су приватни вртићи приватне фирме којима од тога ко за њих ради, између осталог, зависи и даљи опстанак.

(ПР)