СУДОВИ су изрекли 448 правноснажних осуђујућих пресуда против 523 људи у првих годину дана примене новог антикоруптивног закона и увођења седам нових дела у Кривични законик. Како је за "Новости" потврђено у Министарству правде, они су углавном осуђени на затворске казне. Највише људи осуђено је за злоупотребу службеног положаја, проневеру у обављању привредне делатности (што је ново кривично дело) и за давање мита.

- Посебна одељења за сузбијање корупције у Београду, Нишу, Новом Саду и Краљеву су од марта прошле до 30. јуна ове године поступала по кривичним пријавама, што је резултирало подизањем оптужница против 1.007 лица, док су судови у истом периоду изрекли укупно 628 пресуда, првостепених и правоснажних - кажу у Министарству.

У истом периоду формирано је и пет ударних група, које нови закон предвиђа. У њиховом раду су, поред заменика тужиоца и представника полиције из Одељења за борбу против корупције, учествовали и представници Пореске полиције, Управе за јавне набавке, Управе за спречавање прања новца, Републичког геодетског завода и Министарства пољопривреде. Три ударне групе су успешно обавиле задатке и на основу њихових резултата покренута су три сложена кривична поступка. Преостале две још предузимају активности у предистражном поступку.

У току 2018. Тужилаштву за организовани криминал поднете су кривичне пријаве за коруптивна дела против 62 особе. Истраге су спроведене против 47 људи, а оптужнице подигнуте против 21. Осуђено је 38 особа, од чега је пресуда за њих 11 донета на основу споразума о признању кривице. У току 2019. ТОК-у су поднете кривичне пријаве за коруптивна дела против двоје људи, а оптужено је четворо. Двоје људи је у овој години осуђено.

Прочитајте још - Кубуровић: Остајемо посвећени борби против корупције

Међу онима против којих ТОК води кривични поступак за корупцију налази се и директорка Етнографског музеја у Београду, затим судија Основног суда у Лазаревцу, као и директор Више пословне школе у Београду, против којих је потврђена оптужница, као и директор Управе за аграрна плаћања, против кога је поступак у фази истраге, али и више директора.

- Борба против корупције један је од приоритета Владе и то опредељење није декларативно - каже за "Новости" Радомир Илић, државни секретар у Министарству правде. - Иза ове изјаве стоје бројне активности које је Србија предузела, од поступка измене Устава у области правосуђа, с циљем јачања судске независности и самосталности тужилачког система, до усвајања закона о лобирању и о спречавању корупције, као и бројних других мера, које се наводе у Извештају о усклађености Србије са ГРЕКО препорукама. Усвајањем и применом наведена два закона, биће у потпуности испуњене три ГРЕКО препоруке.

Илић подсећа да је у марту 2018. отпочела примена новог Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и измене и допуне КЗ, којима је уведено седам нових коруптивних дела. Од 21. јуна Србија се не налази више на ФАТФ листи држава са стратешким недостацима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма (тзв. сивој листи).

- У јавности се у последње време износе нетачне информације да је Србија добила од Савета Европе "13 задатака, које је требало да испуни до краја 2016", те да је "број препорука у међувремену нарастао на 17". Србија је у оквиру четвртог круга евалуације 2015. добила укупно 13 препорука, и тај број, нити саме препоруке, нису промењени. Специфичност наше земље је у томе што су многе ГРЕКО препоруке везане за уставне измене, па их самим тим није могуће у потпуности испунити док се не измени највиши правни акт - каже Илић.


СПЕЦИЈАЛНИ СУДОВИ И ТУЖИЛАШТВА

ЗАХВАЉУЈУЋИ новим законским решењима, формирана су четири нова антикоруптивна регионална центра при вишим јавним тужилаштвима и вишим судовима у Београду, Нишу, Новом Саду и Краљеву. У оквиру њих поступају ускоспецијализоване судије и тужиоци за борбу против корупције.