МЕНТАЛНА лењост наших академика и универзитетских професора који врло мало објављују и међу којима нема ниједан високоцитиран један је од кључних разлога што је Универзитет у Београду пао за сто места на Шангајској листи. Ово је за наш лист рекао чувени математичар Стојан Раденовић, који се годинама налази међу 100 најцитиранијих научника на свету у обласи математике, што је други по важности критеријум, одмах иза Нобелове награде и Филдсове медаље, за одређивање пласмана неког универзитета на Шангајској листи.

Висока цитираност проф. Раденовића била је један од разлога што је Београдски универзитет 2016. и 2017. био међу 300 најбољих у свету. Прошле године пласирао се међу 400, а ове пао за још сто места и задржао се између 400. и 500. позиције.

Данас, професор Раденовић, међутим, "припада" Универзитету краља Сауда у Саудијској Арабији који га је ангажовао, па његови радови дижу рејтинг ове установе.

Прочитајте још - Математика ме чини бољим човеком

Када смо га питали зашто је "прешао" на Универзитет у Саудијској Арабији, он је рекао да су посреди егзистенцијални разлози.

БОДОВИ ЗА НОБЕЛОВЦЕ КРИТЕРИЈУМИ за рангирање на Шангајској листи су број добитника Нобелове награде и Филдсове медаље, број научних радова објављених у часописима Science и Nature, цитираност истраживача и број радова у часописима са SCI и SSCI листе. БУ нема нобеловце, који носе 30 одсто поена, а више нема ни најцитираније научнике који "зарађују" 20 одсто поена. Лоше је позициониран и по радовима у два најпрестижнија часописа, што је још 20 одсто бодова. С друге стране, одлично је котиран по броју радова објављених у часописима са SCI и SSCI листе.

- Ја сам у пензији. Примања су ми врло слаба, породица ми није ситуирана, жена и ћерка не раде. У Саудијској Арабији ми дају нешто новца, а Београдски универзитет није могао ни лаптоп да ми купи - каже Раденовић.

Овај скромни, пензионисани професор Машинског факултета, о коме су "Новости" и раније писале, задатке решава у подруму зграде у којој живи, јер у стану нема простора за радну собу.

Да је новац један од разлога за слабији пласман на Шангајској листи сматра проректор за наставу универзитета у Београду проф. др Петар Булат, који спортским речником објашњава проблем:

- Клубови који имају много новца доводе најбоље спортисте, па тако раде и универзитети са научницима. И наш универзитет би уз подршку државе могао да се пласира међу првих 200. Али, да бисмо напредовали више од тога, потребан је огроман новац који Србија нема.

Професор Раденовић, међутим, сматра да тренутни пласаман БУ није лош, али да је проблем што професори "не раде ништа, иако примају добре плате".

- Да би се универзитет подигао на листи, професори морају много више да раде. Њихова ментална лењост је велики проблем - каже Раденовић.

Да је новац веома важан сматра и Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, који наводи да друге државе имају посебне буџете за довођење врхунских истраживача.

Прочитајте још - Двојица професора држала рејтинг Универзитета у Београду

Тако је, каже он, Универзитет краља Сауда у Саудијској Арабији, осим професора Реденовића, успео да доведе двадесетак утицајнијих научника из Пољске, Италије, Кине... и захваљујући њима ове године тај универзитет се нашао међу 200 најбољих на Шангајској листи.

И Поповић и Булат сматрају да је пласман међу 500 најбољих добар, с обзиром на буџет за науку и образовање.