УСТАНАК Срба у Банату  1594. године против Турака био је један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка али том догађају никада у српској историографији није посвећивана довољна пажња – рекао је др Милош Савин, историчар, вечерас у Културном центру Новог Сада.

Наводећи разлоге због којих је овај догађај маргинализован у српској историографији, Савин је рекао да су се у 19. веку историчари  углавном бавили темама значајним за српску државност и државотворност у вези са Кнежевином Србијом и српским устанцима.

-Други разлог је то што су наши историчари недовољно користили страну литературу, а трећи разлог лежи у чињеници да није остављен ниједан писани траг на српском језику о овом устанку - објаснио је Савин.

Банат крајем 16. и почетком 17. века није представљао питому, обрадиву равницу као што је то данас. Био је пун рукаваца, мочвара и мртваја. У привредном и пољопривредном смислу Банат је оживео после 1720. године пошто је две године раније утврђен мир којим су Турци право на Банат дефинитивно изгубили.

Банат се тада протезао источно до Карпата, јужно до Дунава, западно до Тисе и Дунава и северно до Мориша. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друга двојица устаничких вођа били су бан Сава и војвода Веља Миронић.

Прочитајте још -  Светосавље од Баната до Трста

Устаници су успели брзо да успоставе контролу над Вршцем, а без већих проблема стигли су пред Бечкерек. То се завршило врстом компромиса: неки Турци за које се сматрало да су нечасно поступали, били побијени, део њих је остао ту под неком врстом српске власти, а народ је враћен.

Срби у Банату су тада располагали са око 15.000 наоружаних људи што је представљало велику снагу у том периоду, ако се има у виду да је у целом Првом српском устанку 1804. учествовало 30.000 људи.

Турци су схватили да је најделотворније да неком врстом помирљиве политике пацификују Србе у Банату знајући да јак утицај Хабзбурговаца и Ердељана на српско становништво може да им ствара велике проблеме.

  -Таквом политиком до 1718. године, дакле нешто мање од два века, Банат је био инкорпориран у Османско царство - закључио је Савин на крају предавања.