ОКО 90.000 занатлија свих профила у овом тренутку недостаје српском тржишту, показују подаци Грађевинске коморе. Поражавајући је и податак да је просечна старост неких од њих, попут грађевинских радника - 55 година! Слично искуство имају и у Синдикату грађевинарства, где наглашавају да је већина добрих мајстора напустила земљу у потрази за бољим животом, а интересовање младих за упис у грађевинске и друге занатске школе је врло слабо.

Примера ради, у београдској Грађевинској школи ове године уписано је по једно одељење керамичара и декоратера зидних површина, односно молера, док су претходне године на та два смера имали групе од по свега 15 ученика. За зидара, тесара, армирача, који су спојени у један образовни профил, под новим именом "оператер грађевинских радова", уписало се свега 12 ученика.

Национална служба за запошљавање данас не располаже подацима о укупној потражњи ниједног профила на тржишту рада. Изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености из 2009. године, они сада примају и региструју искључиво пријаве потреба за запошљавањем за које се послодавац њима обратио за пружања услуге посредовања.

- Најтраженија занимања, према тим потребама, у августу били су комунални хигијеничари, чистачи просторија, манипуланти у прехрамбеној производњи, затим продавци, заваривачи, бравари, грађевински и медицински техничари, док су са факултетском дипломом најпотребнији били грађевински инжењер, економиста, васпитач, дипломирани и машински инжењер - истичу у НСЗ.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Дајте добре плате, па ће бити и мајстора

С друге стране, врло високо се котирају поједина трогодишња занимања, односно занати. Тако су се током 2019, филијалама НСЗ често обраћали послодавци који траже електрозавариваче, браваре, возаче, електромонтере-инсталатере, зидаре, тесаре, армираче, аутомеханичаре, металостругаре, столаре, шиваче конфекције, тапетаре, куваре, пекаре и месаре.

- Када су у питању ови профили, у највећем броју случајева првенствени услов за њихово запошљавање је одговарајуће радно искуство, као и поседовање специфичних знања и вештина - кажу на тржишту рада.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мајстори на цени

У прошлој години Националној служби за запошљавање није се обратио ниједан послодавац у Србији тражећи кинооператера, пчелара, пушкара, возовођу, кондуктера у железничком саобраћају, телеграфисту, геолога геофизике или оперативног технолога прераде дрвета. Неке од ових професија већина нас је одавно заборавила, али евиденција тржишта рада није. Они и даље постоје на њиховим листама и чекају посао.

У овој служби наглашавају да данас лакше долазе до посла они који су активни и који се информишу, без обзира на образовање. Стандардни посао службе, често замене и актуелним програмима који се финансирају из републичког буџета или из буџета службе.


У ШУМАДИЈИ НАЈВИШЕ НА ЧЕКАЊУ

НАЈВИШЕ незапослених, према подацима НСЗ, има у Шумадији и Западној Србији - 180.026, затим у Јужној и Источној Србији 136.779, Војводини 103.289, следи београдски регион са 68.459 незапослених, док је на Косову и Метохији регистровано 20.693. Међу градовима који предњаче по броју запослених су Београд, Нови Сад и Ниш.


ПОЛА МИЛИОНА БЕЗ ПОСЛА

У августу 2019. године на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 509.246. Од укупног броја нешто више од половине, односно 54,8 процената је припадница лепшег пола. У односу на претходни месец, број незапослених је смањен за 10.562 односно или за два одсто.