ПОСЛЕДЊИХ десетак година број пољопривредних пензионера у Србији смањује се на годишњем нивоу за око 7.000. За исти период од 2010. до данас, мањи је и број пољопривредних осигураника, тако да однос корисника и осигураника данас износи један према 0,7.

Њихова примања су годинама на дну лествице и, према статистици Фонда за пензијско и инвалидско осигурање из јуна, најнижи износ пољопривредног чека био је нижи од 100 евра, односно свега 11.272 динара. То је готово 12 пута ниже у односу на највишу пензију за све категорије пензионера, која износи 132.065 динара. Није, међутим, коверта свих пољопривредника танка и међу њима има оних са много бољим примањима. Према подацима ПИО, највиши износ на чеку који се исплаћује у овој категорији је нешто виши од 94.000 динара.

Прочитајте још - Пензију више од пола века прима 516 Срба!

Ниски износи пољопривредних пензија нису последица само малих износа доприноса које они уплаћују, већ зависе и од година стажа осигурања за које се тај допринос уплаћује. Просечан стаж осигурања нових старосних пољопривредних пензионера у 2018. години износио је 22 године за мушкарце и 16 за жене, док је код пољопривредних пензионера који остварују право на инвалидску пензију просечан радни стаж био 18 година код мушкараца, односно 14 година код припадница лепшег пола.

Пољопривредници се најчешће одлучују за најнижу основицу приликом уплате доприноса. За ову годину минимална основица осигурања је 23.921 динар годишње, што значи да би на месечном нивоу требало издвојити 6.219 динара.

И поред најнижих основица, дуг пољопривредника за пензијско осигурање према ПИО фонду је око 160 милијарди динара, од чега је готово 95 одсто ненаплативо. Од тог дуга 70 милијарди динара је главница, а остало су камате. Он се односи на око 228.000 осигураника, и то питање би требало да буде решено кроз разговоре са представницима Светске банке и ММФ.

С друге стране, примања пољопривредних пензионера, закључно са 2018. годином, учествују у просечној заради без пореза и доприноса са готово 23 процента. Да би њихово учешће било веће, требало би да износи на чековима буду виши, али и да пољопривредници имају дужи стаж и уплаћују према већим основицама.


СТАРИЈИ ОД 65 ЛЕТА

ПРЕМА подацима Републичког завода за статистику, укупан број пољопривредних осигураника на крају прошле године био је 117.624. Највећи број њих, око 42 одсто, старији је од 65 година, док је оних од 35 до 44 године мање од девет процената.