ПРАВНУ помоћ коју неће сами плаћати од 1. октобра, када почиње примена закона, моћи ће да добију корисници новчане, социјалне помоћи или дечјег додатка, као и они који то нису, али би због финансирања из сопственог џепа, у конкретној правној ствари, видно осиромашили.

- Реч је о онима за које је на основу расположивих података процењено да се налазе у најтежој финансијској ситуацији, као и онима који би сношењем трошкова судског поступка и награде за рад адвоката фактички били изједначени са првом групом - објашњавају у Министарству правде.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Србији недостаје чак 90.000 мајстора

Ово право имају и припадници рањивих група, без обзира на финансијско стање: деца о чијем се праву, обавези или интересу одлучује пред судом или другим органом, жртве насиља у породици, особе које траже азил, избеглице, лица под супсидијарном заштитом, интерно расељени, особе са инвалидитетом, они који остварују заштиту од тортуре и нечовечног поступања, или трговине људима.

Бесплатну правну помоћ пружаће адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе. Осим њих, и удружења могу непосредно да пруже бесплатну помоћ у поступцима остваривања права на азил и заштиту од дискриминације. Удружења која се баве заштитом људских и мањинских права и слобода могу да пружају бесплатну помоћ жртвама породичног, партнерског или сексуалног насиља, као и у заштити права ЛГБТ особа, Рома, деце, особа са инвалидитетом.

Да 1. октобра почиње примена закона на који је Србија чекала 15 година, подсетила је и министарка правде Нела Кубуровић:

- Битно је да се омогући једнак приступ правди свим грађанима, да они који до сада нису били у могућности да остваре своје право то сада могу. Битно је и да имамо државу која је финансијски стабилна и која може да обезбеди таква новчана средства, јер то нису мали износи - каже Kубуровићева.

Трошкови поступка и услуге пружалаца помоћи биће финансирани из републичког и буџета локалних самоуправа, као и из пројектног финансирања и донација.


ПРОЦЕДУРА

ГРАЂАНИН коме је потребна бесплатна правна помоћ прво се обраћа органу управе у јединици локалне самоуправе. Овлашћени службеник разматра његов захтев и, ако су испуњени услови, упућује га на регистрованог пружаоца бесплатне правне помоћи. Он се може и непосредно обратити пружаоцима помоћи ако му је потребна информација, помоћ у попуњавању формулара, или правни савет, што чини 80 одсто правних услуга.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пола Србије још чeкa улицу и број

УВОДИ СЕ РЕГИСТАР

ЗАКОНОМ се уводи контрола квалитета и одговорност за савесно и професионално пружање бесплатне помоћи. Уводи се и регистар пружалаца, који води Министарство правде, као и обавеза општина и градова да формирају службе бесплатне правне помоћи.