РОЂЕНЕ у јеку Тршћанске кризе, 16. октобра 1953. године, "Вечерње новости" су од самог почетка "баждарене" на извештавање о значајним догађајима и кризним ситуацијама. Писале су брзо и јасно, још брже излазиле из штампарије и стизале до читалаца.

До данас су остале непревазиђене у томе. Временом су, међутим, постале много више од "вечерњака". Постале су важан друштвени глас, отварале су афере, објављивале ексклузиве, разговарале са домаћим и светским великанима, који су у међувремену постали митске фигуре.

Делује готово нестварно да је међу саговорницима нашег листа био херој кубанске револуције, једна од икона 20. века, Ернесто Че Гевара. Објавили смо и интервју са Долорес Ибарури, легендарном Ла Пасионаријом, женом која је постала један од симбола шпанског грађанског рата и прва узвикнула - Но пасаран! А за нову 1957. годину честитку "Новостима" упутио је, између осталих, и цар Етиопије Хајле Селасије.

Писале су "Новости" и о скандалима од којих се тресао свет. Успеле су да 1986. дођу до кључних докумената који су доказали да је Курт Валдхајм, генерални секретар УН и тадашњи кандидат за председника Аустрије - ратни злочинац. Објавили су одлуку државне комисије из 1947. године која потврђује да је Валдхајм, као официр Абвера, учествовао у ратним злочинима на Козари 1942. године. Једна од великих ексклузива "Новости" било је и раскринкавање усташке организације која је стајала иза убиства амбасадора Владимира Роловића, као и објављивање досијеа његовог убице Мира Барешића.

Курт Валдхајм

У јеку Хрватског пролећа у Загребу, "Вечерње новости" су - забрањене. Тужилац је продају нашег листа забранио јер му је засметала карикатура Ранка Гузине под насловом "Кафански стол". У њој је тужилац "прочитао" да се "одговорним државним и политичким руководиоцима СР Хрватске настоји приписати прикривени национализам, екстремизам и национална искључивост".

Прочитајте још - СЕРИЈАЛ О ЈУБИЛЕЈУ "НОВОСТИ": Увек корак испред осталих

Једна од највећих афера које су отвориле "Новости", а која је из темеља потресла државу и до данас наставља да добија нова тумачења, јесте објављивање Меморандума САНУ. Документ о положају српског народа у Југославији, на којем су академици радили, незавршен, процурио је и објављен је у нашем листу. Објављивање Меморандума у "Новостима" данас се често злонамерно тумачи, некада са десних, некада са левих позиција, али чињеница је да је наш лист тада био критички настројен према наводима академика.

ЂОРЂЕ ОД 159 ЛЕТА

НИКАДА у својој историји "Новости" нису одустајале од прича о и за "обичног" човека и о њему. Једна од "малих" прича које су окупирале пажњу читалаца и дизале тираж били су текстови објављени 1957. године о извесном Ђорђу Вучковићу из Брзог Брода, који је тврдио да се сећа боја на Чегру и да је стар 159 година. "Новости" су окупиле стручњаке из разних области који су закључили да Ђорђе може имати највише 120 година.

ОТКУД БОШКОВУ "ВЕСПА"?

БИЛО је у аферама које су отваране и оних, са данашњег становиштва сасвим наивних. Тако је једна од прича које су потресале Југославију 1954. године она о "веспи" Вујадина Бошкова. Новине су тада поставиле питање откуд Бошкову, једном од најуспешнијих фудбалера свог времена, новац за мотор. А Бошков је скромно објаснио да није реч о "веспи", већ о половној "ламберти" коју је купио за 500 франака, од којих је 400 уштедео, а 100 позајмио од Тозе Веселиновића.