РОДИТЕЉИ Деспота Лазића, преминулог дванаестогодишњака из Бајине Баште, поделиће скупе фластере које су добила као донацију деци оболелој од исте болести од које је патио њихов син.

Мали Деспот, дечак лептир, преминуо је прошлог петка на Институту за мајку и дете у Београду услед слабљења срца које је изазвала булозна епидемолиза, неизлечива болест од које је од рођења боловао.

Прочитајте још: Преминуо Деспот Лазић: "Дечак лептир", који је дигао Србију на ноге, изгубио најважнију битку

У дане када је постојала каква-таква шанса да дете преживи, захваљујући донацијама Лазићима је уплаћен новац да би могли да купе неопходне фластере за превијање рана. Деспот, нажалост, није стигао да искористи тада купљене фластере, смрт је била бржа. Његови родитељи сада желе да помогну другој деци лептирима.

Прочитајте још: И Деспот је, као и лептири, живео кратко: Тешка болест је била јача, сахрањен "дечак лептир”. Више га ништа неће болети...

- Све фластере поклонићемо деци лептирима, другарима и сапатницима нашег сина, намученим лептирићима. Хоћемо да помогнемо колико можемо јер су и нама много помагали - рекла је Деспотова мајка Софија Лазић.

Иза Деспота је остало 10 неискоришћених кутија са по четири листа силиконског упијајућег фластера, јединог фластера који не оштећује кожу и не направи нове ране на телу деце лептира.

- Кутија кошта 32.000 динара, нама је била довољна за једно превијање, а Деспота сам превијала сваки други дан. Ето колико су нам ти фластери били велики трошак. Знам колико ће наш поклон значити родитељима који пролазе муку која је нас пратила од Деспотовог рођења. Саветујемо им да буду јаки, да се боре, да их не буде срамота да јавно кажу шта их мучи и да се не стиде да траже помоћ. Завоје, газе, мрежице које смо такође користили за превијање уступили смо Дому здравља из Бајине Баште - каже Софија.

Несрећна мајка је још једном захвалила свима који су помогли лечење њеног сина, али и указује да би јој срце било пуно када би деца лептири и удружење "Дебра Србија", које их окупља, имали сталну финансијску подршку.

Софија Лазић каже да јој је тешко после Деспотове смрти, а најтеже јој је да уђе у његову собу.

- Ништа, ама баш ништа нисам дирала у Деспотовој соби. И нећу док сам жива. Само ћу брисати прашину. Његов компјутер на којем је обожавао да ради, микрофон, слушалице, све је остало исто као оног дана када је почео да натиче и када је хитно морао да оде у болницу. Све још мирише на њега. Деспот је, иако био сав у ранама, имао леп мирис. Кад уђем у ту собу, а навикла сам да је он у њој, па видим празну столицу, празан кревет, бризнем у плач - каже Софија Лазић.

Ипак, Софија је свесна да мора да буде јака, има још једног сина и све мора да издржи. Увек, међутим, наглашава да све што се њеној породици десило и све што су преживели не би могли да издрже без саосећања толико људи који су им помогли.

(blic.rs)