ДЕЛИЛИ смо заједничку државу, а данас јаке везе и успешну сарадњу. Словенија је годинама међу првих десет земља по обиму спољнотрговинске размене. Последњих година она је све чешћа адреса улагања наших бизнисмена. Словеначки бизнис, с дриге стране, још је заступљенији у Србији, па зависно до извора података, процењује се да у нашој земљи послује од 1.500 до 1.900 словеначких фирми и предузетника.

Економске везе између Србије и Словеније заснивају се на спољнотрговинској и инвестиционој сарадњи, регионалном повезивању и подршци Словеније европским интеграцијама Србије и заједничком аплицирању за отворене позиве у оквиру европских фондова.

- Евидентно је да из године у годину постепено расте српски извоз у Словенију и то је свакако охрабрујућа чињеница, али је то и једина земља из региона Западног Балкана са којом Србија има константан дефицит у робној размени последњих 15 година - каже Ненад Ђурђевић, директор Скетора за економске односе са иностранством ПКС. - Секторски посматрано, у робној размени значајно место заузимају металска и металопрерађивачка индустрија, машинска, електроиндустрија, пољопривредно-прехрамбена, хемијско-фармацеутска индустрија и текстилна индустрија. Суштински, значајних промена у структури робне размене последњих година нема, већ се може говорити само о смањивању или повећању обима размене у одређеној привредној грани.

Даљи раст трговинске размене могуће је да се унапреди управо у овим индустријским гранама, али и у другим стратешким привредним гранама као што су туризам, саобраћај, грађевинарство, пољопривреда, заштита животне средине, информационо-комуникационе услуге, што је једно од поља где је могуће унапређивање међусобне сарадње између компанија, не само између Србије и Словеније, већ и са свим осталим земљама.

- Дигитализација представља темељ развоја словеначке државе и тиме и привреде, јер подстиче ефикасност и снижава трошкове - додаје Ђурђевић. - Е-управе у обе земље се суочавају са сличним изазовима. Потребна је успоставити континуирану размену добрих пракси и искустава. Практична примена словеначких принципа у Србији допринела би унапређењу функционисања система е-управе. Србија и Словенија успешно сарађују у области пољопривреде, а кроз понуђену помоћ у преносу словеначког знања и искустава, сарадња би могла да се прошири на нове сегменте. Словеначки партнери упознати су са могућностима закупа неискоришћеног обрадивог земљишта и погодностима финансијске подршке за улагања у прерађивачку индустрију. Наш је интерес да и српски привредници буду више присутни са робом и инвестицијама на словеначком тржишту. У том правцу би српске производе требало пласирати преко словеначких канала продаје, а по уласку на то тржиште размотрити идеју да се у Словенији отвори један наш хипермаркет.

Словеначка улагања у Србији су у самом врху у односу на друге земље, како по броју, тако и по вредностима. У Србији је регистровано око 1.500 словеначких фирми и представништава, према подацима Словеначког пословног клуба. "Бисноде" је открила 1.902 фирме и предузетника из ове земље. Укупна нето улагања словеначких резидената у Србији у периоду 2010-2016. године износила су 304,7 милиона евра, што Словенију доводи на 11. место међу земљама са највећим нето улагањима нерезидената у Србију.

- Простор за нова инвестициона улагања постоји, нарочито у области енергетике, саобраћајне инфраструктуре, заштите животне средине, туризма, информационих технологија - објашњава Ђурђевић. - Добар пример сарадње јесу радови на водоснадбевању општина Лендава, Чреншовци, Велика Полана, Турнишче, Одранци, Добровник и Кобиље, које обавља Монтажно-производно предузеће "Јединство" Севојно. Ова компанија је дала најбољу понуду на јавном тендеру, вредност посла износи 32 милиона евра. То су изузетно важни инвестициони пројекти које су српске компаније забележиле на словеначком тржишту. Са таквом тенденцијом улагања свакако треба наставити, и на том пољу интензивно раде Привредна комора Србије и Господарска зборница Словеније, али и обе владе.

УЛАГАЧИ

ПРЕМА подацима Развојне агенције Србије, у највеће инвеститоре из Словеније у Србију убрајају се "Импол Севал", "Горење", НЛБ банка, "Дон Дон" , "Максим Бг", Триглав осигурање, "Перутнина Птуј", "Јуб боје"...

С друге стране, према проценама ПКС, српска директна улагања у Словенији износе више од 150 милиона евра. Поред компанија "Нектар" и "Комтрејд", "МК група" је купила "Кемпински палас" у Порторожу, ускоро "Делта холдинг" отвара "Интерконтинентал" у Љубљани. Истовремено и АИК банка је купила 13,88 одсто нових акција у Горењској банци из Крања у вредности од 12,37 милиона евра. Током маја месеца ове године "МК група" је купила 30,45 одсто акција Аеродрома Порторож, а заинтересована је и за преостали део.

ВИШЕ УВОЗИМО

УКУПНА робна размена Србије и Словеније у периоду у првој половини ове године износила је 503,2 милиона евра и бележи повећање од 7,6 одсто у односу на исти период лане.

У 2016. години, размена је износила 943,6 милиона евра и бележи повећање од 8,5 одсто у односу на исти период 2015. године. Извоз у Словенију износио је 428,3 милиона евра, што је за 14,2 одсто више у односу на 2015. годину. Увоз из Словеније повећан је за 4,2 одсто у односу на исти период 2015. године и износио је 515,3 милиона евра. Дефицит у робној размени износио је 87 милиона евра.