ЧЕК на почек данас у Србији служи углавном да се подмире трошкови исхране. Основне потрепштине породице отплаћају на четири до чак десет месеци одложено. Чекова је сада највише у касама прехрамебних трговаца, који одобравају и најдуже рокове плаћања. Све мање се користе за куповину намештаја и технике, јер траже много вредносних папира које банке дају буквално "на кашичицу".

За првих шест месеци ове године исписали смо 3,9 милиона чекова и утрошили више од 17,4 милијарде динара плаћајући разну робу и услуге, показују подаци Народне банке Србије. То је готово 148 милиона евра које смо "исцепали" на више рата, или плаћајући "на одложено".

Иако се чини као огроман износ, учешће чекова у укупном промету трговаца је ипак симболично.

- Чекови учествују од три до пет одсто у нашем промету - кажу трговци. - Сигурно је да би их било много више да банке немају строга правила контроле приликом њиховог издавања. Потребе купаца су сигурно много веће, али чекови се сада пуштају тек у крајњој нужди, или за велика славља попут слава, рођендана, празника...

Прочитајте још - "Дина" замењује чекове

Трговцима прехрамбене робе никада није било повољније да кредитирају купце омогућавајући им да плаћају на одложено.

ПАЛА ВРЕДНОСТ ПРЕ равно десет година, када је подигнут лимит по чеку на садашњих 5.000 динара, курс евра је био 75,99 динара. Чек је, дакле, "вредео" 66 евра. А данас је "тежак" 42 евра мање. Само по основу курсне разлике, данас чек вреди готово 40 одсто мање него 2008. године.

- Миран курс динара нам иде наруку. Нема страха да ће износ добијен за продату робу бити обезвређен током наредних месеци, на колико је плаћање одложено - наводе трговци, напомињући да је оваква ситуација у протекле две, три године.

По једном чеку, у просеку, исписујемо 4.506 динара. И трговци и потрошачи се слажу да је максимално дозвољена вредност чека од 5.000 динара мала и да не може да подмири ни недељне потребе породице. Посебно, ако се у корпу нађу и средства за хигијену.

Банкари, пак, са друге стране, немају намеру да повећавају овај максимум, који је већ пуних десет година на овом нивоу. Са 3.000 на 5.000 динара лимит је повећан одлуком из децембра 2007. године, а примена је почела од 1. јануара 2008. У банкама немају намеру ни да клијентима олакшају пут до чекова, јер већина банака инсистира на платним картицама, на којима има зараду. Покушај појединих банкара да "ућаре" и на чековима, уводећи трошак "лежарине", није дуго трајао. Нови пропис НБС, чија примена почиње у марту 2019, присилиће банке да добро размисле пре него што уведу нови намет клијентима.