Стратешки значај иницијативе "Појас и пут" на овим просторима, њени глобални домети, инвестициони и инфраструктурни пројекти, као и могућности српско-кинеске сарадње у оквиру четврте индустријске револуције, теме су о којима ће се сутра говорити на трећој међународној конференцији Београдски стратешки дијалог (БСД), под називом "Иницијатива појас и пут на Балкану".

Скуп, који ће окупити велики број учесника из Србије и иностранства, отвориће председница Владе Србије Ана Брнабић, а централна тема овогодишње конференције је представљање стратешког значаја иницијативе "Појас и пут" у региону.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: SAMIT KINA PLUS 16: Srbija ima najveći broj projekata, razgovori o Luci Beograd

О глобалним дометима иницијативе „Појас и пут”, говориће амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг, познавалац прилика на Балкану Волфганг Петрич и професор Нанкаи Универзитета Ге Шунћи, као и професорка београдског ФПН-а и директорка Центра за азијске студије Драгана Митровић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Амбасадор Ли Манчанг: Кина подржава уједињену Европу и Србију у ЕУ

Она истиче значај те иницијативе, будући да, каже Митровић, већ сада има интеконтинентални, а можда и глобални домет, с обзиром на оснивање Азијске банке за инвестиције у инфратсруктури.

„Настојаћемо да објаснимо шта иницијатива значи за интерконтинентално повезивање, континентално и поморско, шта значи за саобраћајну, комуникациону инфраструктуру, за повезивајне народа, култура, унапређење трговине, убрзање прекограничне трговине...“, рекла је Митровић за Танјуг.

Биће речи и о томе шта иницијатива значи за саму Кину, на њеном путу израстања од регионалне у глобалну силу, али и како додирује нас и који је најбољи начин начин да се Србија укључи - шта нам је понуђено, а шта је најбоље да одаберемо.

Митровић је указала да је за Србију веома значајно што је иницијатива досегла до ове тачке Европе, јер се, по природи ствари налазимо на размеђу путева, па нам то даје могуцност да одаберемо нешто из широке понуде.

„Имамо посла са неупоредиво већим партнером и имамо могућност да одаберемо оно што је за нас најважније - да се повежемо и оквиру нашег, али и да се повежемо са даљим регионима, да се уградимо у производне и комуникационе ланце у међународној производњи, комуникацији, трговини и постанемо интегрисани у глобалне токове како бисмо побољшали стање наше економије и положај на међуанродном тржишту“, рекла је Митровић.

Радојка Николић, власница магазина "Бизнис и економија", која ће модерирати панел посвећен инвестиционим и инфраструктурним пројектима, каже да се Србија нашла на старом путу свиле, односно сада на путу "појас и пут", као важна географска тачна.

"Нама је ова иницијатива значајна јер нам недостаје управо инфраструктура која је потребна и Кинезима да би реализовали свој пројекат, а конференција ће се управо тим темама бавити", рекла је Николић Танјугу.

Сутра ће, како је додала, и представници кинеских комапнија говорити о својим искуствима у Србији и о њиховом виђењу свих тих предности или мана које подразумевају оваки пројекти.

Она је истакла да Србија има двоструки интерес у овим инфраструктурним пројектима. "Један је што се географски нашла на путу свиле и на тај начин може да има корист од изградње инфраструктуре, а други, што је Србији сва та инфраструктура потребна без обзира на пројект "Појас и пут". Потребни су нам путеви, мостови, железничка пруга Београд - Будимпешта, која би требало оквиру пројекта да се гради", напоменула је Николић.

Будући да немамао довољну инфраструктуру и да је постојећа девастирана у претходним деценијама, према речима Николићеве, ово је добра могућност за Србију да кроз пројекат који Кина глобално реализује, добије и локално и регионално значајне инфраструктурне објекте које може да користи.

Када је реч о сарадњи Србије и Кине у оквиру четврте индустријске револуције, Зоран Станојевић, који ће водити панел посвећен тој теми, сликовито описује да је то "као да орете њиву са воловима, а појавили су се трактори".

"Ако не пређете на трактор, уопште нећете бити у стању да парирате ономе што се данас ради. Тако је и са индустријом 4.0 - ако се не укључите на време, остаћете са воловима и нећете бити конкурентни ни у једној области", каже Станојевић за Танјуг.

Напомиње да је Кина, уз САД, земља која води у развоју индустрије 4.0, те је за Србију неопходно да прати шта се у Кини дешава, да сарађује са том земљом, јер ће морати да узима, купује решења од Кине, а можда и да нешто од тих решења развије и сама и покуша да их прода Кини.

Станојевић наводи да је Србија пре 40-50 година била један од светских лидера у роботици и да има потенцијал у том сектору, који не треба потцењивати.

Додаје да Кина добро зна чиме смо се ми у прошлости бавили и да су спремни да саслушају, виде има ли ишта још од тих кадрова који су способни да произведу знање произведу, више него што сами у себе верујемо.

"Није лоше да седнемо и поразговарамо како ми видимо могућности за сарадњу са Кином, која је за нас лав, док смо ми тренутно ''мали миш''. Али, као што из приче знамо, понекад и миш може да дође до спасоносног решења за лава. Ту је наша шанса", подвукао је он.

Како каже, будући да је Кина економска велесила, све што та земља ради у региону је нешто где Србија мора да буде присутна и не сме да пропусти прилику да буде део Иницијативе.

"То што Србија организује скупове са Кином у којима се бави иницијативом ''Појас и пут'' је неопходност, није питање добре воље. Србија мора да буде део те приче како не би остала поред пута, као неко ко уопште није укључен у озбиљне светске економске токове", закључио је Станојевић.

Саговорници на панелу биће му државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, Михаило Весовић из ПКС, директорка НТП Београд Гордана Даниловић Грковић, као и Милан Алексијевић испред Телекома Србија и Срећко Миодраговић из Цомтраде групе.

Конференцију "Иницијатива појас и пут на Балкану", организују Фондација Београдски стратешки дијалог, у сарадњи са Амбасадом Кине у Београду и Владом Србије, а одржава се у Палати Србија.