МАЛИМ и средњим предузећима у Србији, како показују неке анкете, недостаје милијарду евра сваке године како би ширили своје пословање. Истовремено, чак три четвртине предузетника, када започињу или развијају бизнис, рачунају само на своју уштеђевину или позајмицу пријатеља и породице. Део средстава неопходних за раст мале привреде, како се чуло у уторак на Форуму финансијских технологија за бизнис, могли би да обезбеде алтернативни извори финансирања. Међу њима су и финансијско-технолошке (финтек) фирме.

Годинама послују у иностранству, а међу њима су и оне које одобравају виртуелне кредитне картице за свега пет минута, уз обећање да дају лимит и 20 пута већи од било ког конкурента. Ту су компаније које позајмљују новац онима који не могу међу банкарске клијенте. Има и оних који саветују људе како да уштеде на свакодневним трансакцијама и сваком клијенту сачувају од 2.000 до 5.000 евра.

Форум је отворила премијерка Ана Брнабић, која је поновила да је дигитализација велика шанса Србије.

- Нето извоз информационо-комуникационих технологија из Србије у прва три месеца ове године већи је за чак 31,6 одсто него у истом периоду лане, што говори да ће извоз ове године далеко превазићи прошлогодишњих 1,13 милијарди евра - истакла је Ана Брнабић. - ИКТ сектор је у 2017. години порастао за 21,6 одсто, а у 2018. години за 26,2 одсто. ИКТ услуге су данас највећа нето извозна грана Србије, већа од пољопривреде и аутомобилске и машинске индустије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Брнабић са председником Фондације Конрад Аденауер о европском путу Србије

ПРОМЕНЕ НЕБАНКАРСКИ субјекти, како каже закон, у Србији већ могу да пружају банкарске услуге. Тренутно је регистровано 12 платних институција, као и две институције електронског новца, истакла је вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић. Током последњих неколико година знатно је порастао број корисника интернет плаћања - са 700.000 на више од 2,2 милиона. Број корисника мобилног банкарства је повећан са 65.000 на близу милион и по.

Нажалост, не знам ниједан други сектор наше привреде који годишње бележи овакве стопе раста. Влада Србије је одвојила најмање 100 милиона евра за развој инфраструктуре неопходне за ИТ, за иновације, истраживање и развој, стартап компаније и проширење капацитета техничких факултета. Данас улажемо у инфраструктуру за будући одрживи раст, који је заснован на знању, иновацијама и услугама, и припремамо инфраструктуру за Србију у будућности.

Амбасадор Сједињених Америчких Дражава Кајл Скот верује да Србија, уколико жели да обезбеди бржи раст привреде, мора да обезбеди боље изворе финансирања предузећа.

- Фирме које су присиљене да планирају раст одвајањем средстава од зарада, расту много спорије - сматра Кајл Скот.

- Мора се више учинити на развијању нових финансијских инструмената који ће задовољити потребе малих и средњих предузећа, али и тек основаних фирми.