ГРАД који пружа услове за достојанствен живот и задовољење свих потреба како својих грађана, тако и грађана свог гравитационог простора, уз једнаке могућности избора за све, који представља простор за изградњу инклузивне, интерактивне и креативне заједнице, интегришући све слојеве свог настајања кроз историју.

Баш овим речима, тек усвојена Стартегија урбаног развоја Србије представља визију на којој ће се радити наредне деценије.

Овај стратешки документ много конкретније и прецизније даје пресек тренутног стања и изазова живота у Србији. На око девет одсто градског подручја Србије, одвија се више од 90 одсто економских активности.

- Зато је развој урбане економије кључни фактор за вођење националне политике - стоји у Стратегији. - Основни проблеми развоја урбане економије су заостајање у привредним капацитетима, снажна деиндустријализација праћена слабом реиндустријализацијом у извесном броју градских насеља, релативно висока незапосленост, слаба конкурентност.

Проблеми су и одлив високостручног кадра, сиромаштво, заостајање у техничком прогресу, слаба и некохерентна економија, и недостатак алтернативних концепата развоја заснованих на знању и "зеленој" економији.

Највећа одговорност за урбани развој је на општинама и градовима. Оне, међутим, кубуре са финансијама. Стратегија констатује да је укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта и њено интегрисање у порез на имовину, допринело смањењу буџетског потенцијала локалних самоуправа. Истовремено, задуженост локала је порасла 37 одсто у периоду од 2013. до 2016. године - са 93,1 на 127,6 милијарди динара.

ИНДУСТРИЈСКИ ЦЕНТРИ ИНДУСТРИЈСКА запосленост у Србији, од 1996. до 2016. године, смањена је са 813.195 на 393.906, што је 51,6 одсто. У истом периоду смањен је број великих индустријских центара са девет на један, а средње величине са 17 на четири. Број индустријских центара од 5.000 до 10.000 запослених, смањен је са 26 на 12, док је број малих индустријских центара смањен са 125 на 59.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Фабрике чувају будућност Србије

- Према подацима Републичког геодетског завода из ове године, било је 6.943 квадратна километра и 51 хектар грађевинског земљишта, што је чинило око девет одсто укупне територије Србије - пише у документу. - Постојећи начин управљања грађевинским земљиштем одвија се на недовољно транспарентном тржишту земљишта, неефикасним тржишним институцијама и механизмима и уз примену релативно компликованих административних процедура.

Основни недостаци постојећег система огледају се у стварању разних ограничења за развој насеља и економских активности.

Мобилност становништва у Србији је два до три пута мања у односу на развијене европске државе. Око 96 одсто свих путника чине дневни мигранти, и то у урбаним подручјима. Око две трећине свих путовања се обавља јавним градским или приградским превозом путника, док остатак чине међуградска кретања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Индустријска политика: Tраже решења за боље пословање

СВАКИ ДРУГИ СТАН ПРЕНАСЕЉЕН

Подаци Eвростатa показују да је у 2013. години удео изразито стамбено угрожене популације у Србији износио 16,4 одсто, а чак 25,2 одсто међу домаћинствима у ризику од сиромаштва. Стопа пренасељености станова у 2013. години била је изнад 50 одсто.

Значајна је неједнакост између најсиромашније групе, код које стопа оптерећења трошковима становања износи чак 74,1 одсто, у односу на најбогатију групу, где овај показатељ износи свега 2,5 одсто.