У СРБИЈИ скоро да не постоји туристичка манифестација на којој не може да се пронађе домаћа ракија без акцизних маркца. Чак и у центру Београда! Надлежне институције очигледно не маре много за то, јер осим што држава губи новац од акцизе, грађани не могу да буду сигурни ни у здравствену исправност тог производа. Такав алкохол није пореклом из регистрованих радњи за ту делатност, па самим тим не поседује ни потребне папире.

- Суштински проблем је тај што је то производ на који није плаћена акциза и порез, а уз то, она није прошла никакву здравствену проверу - упозорава Иван Урошевић, председник Групације произвођача јаких алкохолних пића Привредне коморе Србије. - Са станишта безбедности то је ризичан производ. Таква продаја ремети тржишне услове. И на крају, то је нелегалан производ. Таква ракија често се провлачи уз продају домаћих производа, џемова, сувенира...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - “НОВОСТИ” САЗНАЈУ: Ракија на српско тржиште излази из илегале

Занимљиво је и то што нико од надлежних инспекција не контролише много монтажне кућице, тезге, па чак ни локале који се закупљују за продају домаћих производа. Тако, често уз "домаћу љуту" могу да се провуку и месне прерађевине, без икаквих пратећих папира.

- Закон је забранио продају алкохолних пића на пијацама и просторима који нису предвиђени за то - истиче Урошевић. - То је питање за пореску и пољопривредну инпспекцију. Не сме да се стави у промет нешто што не долази од регистрованог произвођача. А да би неко био у регистру произвођача јаких алкохолних пића, мора да има регистровану фирму или предузетничку радњу. Тачније, мора да има акцизну маркицу. Такви производи често нису правилно ни декларисани, па се ту даје лажна информација потрошачу о роби.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Српска шљивовица за Американце


Како нам је испричала Соња Броћета, директор маркетинга дестилерије "Зарић", легално тржиште јаких алкохолних пића је више него угрожено оваквом продајом. Наиме, сама цена те ракије говори о њеном квалитету. Јер ако се сабере цена акцизне маркице од 128 динара по литру, па ПДВ 20 одсто на цену, амбалажа, етикета, радна снага и цена самог воћа, тај производ не може да кошта мање од хиљаду и нешто динара.

ГУБИТАК ОД 150 МИЛИОНА ЕВРА према неким проценама, буџет Србије на црном тржишту јаких алкохолних пића губи годишње више од 150 милиона евра. Подаци показују и да нерегистровани произвођачи на тржиште пласирају око 50 милиона литара жестине. Ови подаци и не чуде много, ако се узме у обзир да илегалне ракије, без акцизе, има у сваком туристичком месту, од Копаоника, Златибора, Златара...

- За литар квалитетне ракије од шљиве потребно је 12 килограма овог воћа, за дуњу од 12 до 14, кајсија и крушка од 10 до 14 килограма, а само је килограм дуње прошле године био између 50 и 60 динара килограм - објашњава Броћета. - Све што је испод хиљаду и нешто динара у радњи је чист метил-алкохол, ком су додати мирис и укус. Овом проблематиком треба да се баве министарства финансија и пољопривреде и да њихове службе то контролишу. Држава много губи на акцизној роби, која се продаје на тај начин.

У Пореској управи кажу да су приликом контроле малопродајних и великопродајних објеката веома ретко утврђени порески прекршаји овог типа, док је код угоститељских објеката било примера промета алкохолних пића без акцизне маркице. У тим случајевима пиће је одузето и поднете су пријаве.

- С обзиром на то да промет акцизних производа без акцизних маркица представља недозвољен промет акцизним производима, у питању је кривично дело којим се у оквиру Пореске управе бави Сектор пореске полиције - кажу у Пореској управи. - За првих шест месеци ове године одузето је 20.000 литара алкохолних пића. Крајем априла ове године, инспектори Пореске полиције у сарадњи са органима МУП ухапсили су троје људи у Суботици за које постоји основана сумња да су оштетили буџет Србије за укупно 160 милиона динара, чинећи малверзације са производњом и прометом алкохолних пића.

Како наводе у саопштењу, продаја алкохолних пића на импровизованим тезгама, зеленим површинама, на вашарима и сличним манифестацијама у надлежност је других државних инспекцијских служби.

Остаје нејасно због чега се сва акцизна роба очигледно не контролише на исти начин. Јер да је тако, на тезгама не би могла да се нађе ракија без акцизе, као што готово нигде не могу да се нађу дуван и цигарете без "маркице".