ДОБОРОВОЉНИ пензијски фонд "Пензија плус" у Црној Гори, који је имао око 2.250 чланова-пензионера са штедним улозима, месецима је заробљен без могућности подизања новца. Блокада штедних улога чланова овог фонда уследила је због неусаглашености и конфликтних одредаба закона о стечају и ликвидацији банака и одредби о добровољним пензионих фондовима. Ови законски проблеми резултирали су блокирањем комплетне имовине фонда "Пензија плус" која је вредна око 500.000 евра.

Због овог случаја многи су са правом поставили питање - колико је безбедно улагање у овакве фондове у Србији. Улагање у добровољне пензионе фондове у Србији постао је присутан тренд међу радно способним становништвом, а процењује се да данас има више од 200.000 чланова приватних пензионих фондова.

У Народној банци Србије (НБС) наводе да се предност добровољних пензијских фондова огледа у одвојености имовине фонда од имовине друштва за управљање, па тако она не може бити предмет принудне наплате, залоге, хипотеке нити део ликвидационе или стечајне масе друштва за управљање, кастоди банке или другог субјекта.

- Пензијски фонд се не може третирати као штедни рачун у смислу да, када се новац једном уложи, не постоји могућност да се средства подигну све док се не испуни прописана старосна граница од 58 година - наводе из НБС.

Како наводе из ове кључне установе, улагање у добровољне пензијске фондове представља вид штедње којим се остварује додатна пензија. Редовна пензија ни на који начин није везана за та улагања. Члан фонда самостално може да одреди висину и динамику уплата. Висина акумулираних средстава на индивидуалном рачуну члана фонда условљена је висином уплаћених доприноса, дужином периода у коме се врше уплате и оствареним приходом од инвестирања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Младима политика постала досадна

Пензијски фонд се не може третирати као штедни рачун у смислу да када се новац једном уложи, не постоји могућност да се средства подигну све док се не испуни прописана старосна граница, која је, према важећем Закону о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, 58 година.

- Уколико се грађани одлуче да се учлане у неки од добровољних пензијских фондова потребно је да упореде услове које нуде различити фондови и буду опрезни с примерима износа пензија који могу бити представљени - објашњавају из НБС. - Основни извор података о фонду се налази у проспекту који грађани обавезно треба да прочитају пре потписивања уговора о чланству јер потписивањем уговора о чланству потписују и изјаву "да у потпуности разумеју проспект фонда, као и накнаде које се наплаћују". Проспекти се издају уз претходну сагласност Народне банке Србије.

Улагања имовине добровољног пензијског фонда подлежу строгим законским ограничењима, а све у циљу постизања обезбеђења сигурности таквих улагања. Имовина фондова одвојена је од имовине друштва за управљање и обавезно се води на рачуну код кастоди банке.