Директор Републичког геодетског завода (РГЗ) Борко Драшковић оценио је да је у Србији из корена промењен устаљени, неефикасан систем регистрације непокретности, када је уведен нови Закон о упису у катастар непокретности и катастар водова јуна 2018. године.


Драшковић је у интервјуу за међународни магазин ГИМ Интернатионал рекао да је Србија претходних неколико деценија прошла кроз веома тежак период, што се одразило и на систем земљишне администрације, али да РГЗ уз помоћ многих партнера решава наслеђене проблеме и уводи иноватовна решења и технологије.


Преоптерећен систем управљања земљиштем отежао је и гарантовање власништва на непокретностима, а што се, каже Драшковић, огледа у чињеници да данас постоји више од четири милиона нерегистрованих објеката као и преко три милиона становника без адресе.


Он је истакао да је РГЗ успео, за само две године, да уради комплетан посао ажурирања адресног регистра и да данас заједно с локалним самоуправама ради на њиховом обележавању.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Републички геодетски завод: Коме је у интересу да уруши катастар непокретности?


Геопросторни подаци су ресурс 21. века и имају огроман потенцијал за економски и социјални развој једне државе и друштва, оценио је Драшковић уочи међународне конференције "Дигитализацијом до развоја за одрживу будуцност у Источној Европи" коју организује РГЗ од 18. до 20. септембра у Врднику.


Основна тема конференције је важност дигиталне трансформације државе и друштва са освртом на дигиталне просторне податке и увођење иновативних услуга које се односе на регионално и просторно планирање, паметне градове и пољопривреду следеће генерације.


Конференцији у Србији, РГЗ организује заједно са Заједничким истраживачким центром (ЈРЦ) ЕУ, Светском банком, УНЕЦЕ, УНФАО и УН-ГГИМ Европа.