ОД 1. јануара 2022. предузећа и предузетници ће фактуре моћи да издају искључиво у електронском облику, а не у папиру. Ово је једна од новина предвиђена новим Предлогом закона о рачуноводству, о којем су расправљали посланици у парламенту.

Министар финансија Синиша Мали у четвртак је у Скупштини Србије представио овај и још два предлога економских закона - о ревизији и о контроли државне помоћи.

- Циљ је подизање нивоа квалитета финансијског извештавања у Републици Србији, што је један од предуслова за стварање бољег пословног амбијента у земљи, за подстицај развоју домаће привреде и привлачење потенцијалних страних инвестиција - изјавио је Мали, говорећи о Предлогу закона о рачуноводству и Предлогу закона о ревизији.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Вишак иде грађанима и привреди


Министар је нагласио да ћа предузећа и предузетници који пружају рачуноводствене услуге - у року од три године од дана ступања на снагу новог Закона о рачуноводству бити у обавези да ускладе своје пословање са одредбама закона.

- Биће дефинисана обавеза предузећа, односно предузетника да фактуре као рачуноводствене исправе издају искључиво у електронском облику. Поједноставиће се процедура издавања фактура и скратити време неопходно за обављање ових послова, а биће обезбеђен бржи повраћај ПДВ - навео је Мали и додао да ће е-фактуре бити обавезне од 1. јануара 2022.

Према његовим речима, различите категорије правних лица моћи ће да примењују Међународне стандарде финансијског извештавања приликом састављања редовних финансијских извештаја.

- Ово ће утицати на додатно смањење трошкова правним лицима у вези са финансијским извештавањем, лакше пословање и обезбеђивање да њихови финансијски извештаји буду транспарентнији и поузданији - казао је Мали.

КОМИСИЈА ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

 Једна од најважнијих измена Предлога Закона о ревизији је што се јавни надзор над обављањем ревизије и контрола квалитета над радом ревизорске струке обједињава у оквиру једне институције - Комисије за хартије од вредности. Сада се овај поступак одвија у три институције - Комори овлашћених ревизора, Одбору за јавни надзор над обављањем ревизије и Министарству финансија.

Министар је додао да ће изменама закона о рачуноводству бити прихваћене и препоруке Манивала - комитета Савета Европе који окупља експерте који процењују усклађеност држава чланица са свим релевантним међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма. То се односи на забрану оснивања фирми и агенција за пружање рачуноводствених услуга особама које су кривично осуђиване. Забрана се протеже и на предузећа и повезана лица, која су кривично осуђивана.

Када је реч о Предлогу закона о контроли државне помоћи, њиме се, према министровим речима, постиже јачање транспарентности приликом доделе помоћи, ефикаснија контрола, као и отклањање нејасноћа које су уочене у примени постојећег прописа:

- У закону су јасно истакнути и побројани инструменти доделе државне помоћи ради лакшег сналажења даваоца државне помоћи, а наведене су и ситуације које не представљају државну помоћ. Предлаже се и успостављање регистра државне помоћи и помоћи мале вредности, и то најкасније у року од годину дана од почетка примене овог закона.

Он је истакао и да ће усвајањем Предлога закона о контроли државне помоћи бити испуњене и преузете обавезе из ССП, при чему ће Комисија за контролу државне помоћи стећи статус правног лица, располагати сопственим буџетом и за свој рад одговарати Народној скупштини. Она ће моћи да наложи и повраћај већ додељених средстава.

ЛИЦЕНЦЕ

Сви сертификати које поседују књиговође и рачуновође у Србији, а који им омогућавају да се баве тим послом, важиће и након усвајања новог Закона о рачуноводству, изјавио је Мали.

Како је навео - сви сертификати важиће и даље, а новим законом ствара се обавеза за нове рачуновође и књиговође да имају лиценце које су усклађене са европским нормама.