НЕКАДА популарни Бувљак на Новом Београду, на коме је врвело од купаца и продаваца, а све тезге су биле крцате робом, последњих година лагано одумире. Данас је полупразан, на сваком другом штанду залепљен је натпис "тезга на лицитацији". Ипак, за љубитеље ове врсте маркета, задржао је своју чар. Роба која се продавала у отвореном тржном центру у време његове највеће посећености, ту је и данас, само на мањем простору.

Све - од кућне хемије, прехрамбених производа, водоводног и електро материјала, опреме за купатило, дрвенарије, преко гардеробе, до лопате и гумених чизама - могуће је наћи по приступачним ценама, али купци су малобројни током радног дана. Оне које смо затекли истичу да је однос цене и квалитета робе бољи него у великим трговинским ланцима. Продавци нам кажу да је викендом боља ситуација и додају да је интензитет промета почео да опада када је почела експанзија шопинг-молова и хипермаркета. Посебно страхују каква их будућност чека ако их у наредне две године изместе још даље, као што се најављује, између Новог бежанијског гробља и Кванташа.

Прочитајте још - Отворени тржни центар се измешта, а плац продаје

- Већ неколико година је веома лоше, а последње две је катастрофа, за 70 одсто је горе - каже, за "Новости", трговац Милан (52), који дуже од 10 година продаје прехрамбену робу на пијаци. - Велики трговински ланци могу да понуде потрошачима многе повољности приликом куповине, плаћање картицама, на рате...

Продавац одеће Јован (55), који овде ради 20 година, истиче да свака друга тезга не ради и да никада није било напуштених штандова на најбољим позицијама, у првом и другом реду, као што је сада ситуација. Још један разочарани трговац, Зоран (62), жали се да су му трошкови огромни, а зарада никаква.

- Тезгу плаћам 20.000 динара месечно, пензионо и социјално 15.000, плус маркицу за превоз, а морам да имам и књиговођу. Тако испада да 50.000 плаћам себи радно место - каже Зоран.

Сви купци са којима смо разговарали истичу да је понуда повољнија, а у многим случајевима и квалитетнија, али док су неки остали верни бувљаку, друге, који живе даље или су се одвикли, пут ређе нанесе у овај крај. Јасмина (32) наглашава да редовно пазари и за себе и за родитеље који су пензионери.

- Више се исплати, однос цене и квалита је бољи него у хипермаркетима - објашњава Јасмина. - Имам могућности да тамо купујем и на картицу и на чекове, али, ипак, бирам пијацу.



Бувљак на Новом Београду отворен је 1994. године и био је главно место за снабдевање грађана који су долазили из свих крајева Србије. Данас овде пазаре углавном верни купци и љубитељи ове врсте пијаце, којих је викендом знатно више.

НЕКИМА ОДГОВАРА

Такси превозник Милан (53) каже да се увек снабдева на Бувљаку, јер од тамошњих трговаца може да добије бољу услугу него у радњама.

- Овде је повољније, а и нађем све што ми треба - каже Милан. - Ево, купујем лајсне, секу на центиметар, метар, како вам одговара, а то у продавници не може.

ЈАКНЕ ЗА ХИЉАДАРКУ

НА неким тезгама у понуди је одећа за хладније дане, па се јакне могу купити и за 1.000 динара. Турски пешкири су од 200 до 800, 200 грама чоколаде "најлепше жеље" 180 динара, а толико кошта и 300 грама "плазме". Домаће штрудле са вишњама и маком нуде се по цени од 200 динара за килограм.