Сасвим је сигурно да Хрватска, уз све елементе усташизације који су присутни и уз трагичне последице етничког чишћења Срба, не може бити упоређивана са Хитлеровом Немачком која је, као и квислиншка НДХ, имала своје расне законе и логоре, изјавио је председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Прочитајте још: Хајка на Пуповца мора да престане

“Прејаке речи не придоносе томе да људи увиде што је потребно променити у понашању. Тако да ми очекујемо да се реторика у том погледу и промени”, навео је Пуповац за Дојче веле, одговарајући на критике да је преблаго реаговао на изјаву Александра Вучића, који је Хрватску упоредио с нацистичком Немачком.

Он наводи да Срби у Хрватској виде слабости у тој земљи и боре се против њих, те очекују да сви, укључујући и Србију, имају снаге да наставе ту борбу.

“Ми се већ три деценије налазимо измечу чекића и наковња, између две ватре, хрватске и српске. Ми смо против сукоба и рата и то не желимо мењати. Ми желимо бити мост и носилац дијалога”, навео је Пуповац.

Прочитајте још: Урлици "За дом спремни" тамо где су клали Србе

Упитан да ли му је доста тога да сваки пут мора да реагује на изјаве из Србије, Пуповац каже да не жели у својој земљи да буде талац нечега што није рекао и за шта није одговоран.

“Држање мањинског политичара као таоца или одговорног кривца којег треба првог ухватити и стиснути кад већ не можеш Вучића, то је нешто што је неспојиво с демокрацијом. То је својствено друштвеном линчу”, навео је Пуповац.

Додао је да у Хрватској “пролази” кад председница не чује узвике “За дом спремни” на стадиону и не осуди их, а да се против њега одмах покреће хајка уколико не одговори на прозивке.

Говорећи о положају српске мањине у Хрватској, Пуповац каже да од уласка те земље у ЕУ ситуација није напредовала, него у низу елемената назадовала, пре свега због националистичких и популистичких притисака последњих пет година.

“С владом Андреја Пленковића покушавамо то промијенити”, каже Пуповац.

Пуповац сматра да је мањинска политика у Хрватској доживела свој врхунац за време владавине Иве Санадера и Јадранке Косор, а да су кампање против Срба кренуле када је ХДЗ изгубио власт. “Та тактика је с једне стране била покушај повратка ХДЗ-а на власт, а с друге стране покушај увођења идеје по којој, што се тиче Хрватске, ту може бити места само за једну нацију, један језик, једну културу па и једну политику”, наводи Пуповац и додаје да је то било раздобље кад се на челу ХДЗ налазио Томислав Карамарко.

Доласком Андреја Пленковића тај тренд је ослабљен, али још није стављен под контролу, тврди Пуповац и додаје да држава још нема снаге јасно поручити да је “За дом спремни” усташки поздрав као што је то рекао Уставни суд.

“То озбиљно угрожава политички плурализам и демократска постигнућа које је Хрватска постигла до уласка у ЕУ. И на крају, то озбиљно нарушава права националних мањина, прије свега српске. И представља озбиљну пријетњу”, наводи Пуповац.

Он наводи да влада и председница, које иначе подржава, морају имати јасан став у вези са тим, а истиче и да би Брисел морао одлучно да реагује на ширење такве идеологије из неких чланица ЕУ.

“Не могу људи који су осуђени за ратне злочине имати јавне почасти. Они могу имати своја грађанска права, али не и јавне почасти као што се то догађало на прослави Олује ове године”, каже Пуповац.

Он наводи да би и у оквиру Берлинског процеса, осим економским питањима, више пажње требало посвећивати и суочавању с прошлошћу и помирењу у овом делу Еуропе.

“Без помоћи извана, снаге у Србији и Хрватској које желе дијалог, а које су ослабиле посљедњих година, тешко да ће успети”, навео је Пуповац.

Додаје да се, уместо да почне дијалог, ствари све више заоштравају, о чему говоре и последње поруке размењене између Београда и Загреба.