ТОГА дана, као и обично, били су на послу. У рударској јами, где су на најтежи начин зарађивали за своје породице. Албански терористи који су по сваку цену желели да изазову сукобе ширих размера на Космету још тада, годину дана пре ратних дешавања, киднаповали су десеторицу српских рудара. У првој смени на послу је било и Албанаца, али они су из јаме извукли само Србе. Желели су да покажу да су свемоћни, да су јачи од тадашње државе, СР Југославије.

Овим речима се Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица киднапованих Срба на КиМ, у чијој организацији је јуче обележена 21 година од првог, масовног киднаповања Срба на Космету, присетио страшног догађаја од 22. јуна 1998. године. Од тада до сада, судбина десеторице рудара рудника Белаћевац није расветљена. Веровало се да су најпре држани у логору Ликовац, а потом да су њихове кости побацане у рударску јаму Жиливоде код Обилића, а сумњало се и да су ту остаци и других киднапованих Срба. Међутим, јама је 2010. године, једноставно, запаљена! Албанци из околних места запалили су угљану прашину како би се ова локација у потпуности претворила у прах.

- Нису нам дозволили ни кости да им пронађемо. Али, док смо живи, они ће бити део нас, молићемо се за њих и веровати да ће њихова судбина до краја бити расветљена - говорили су јуче чланови породица киднапованих рудара.

Прочитајте још: Ђурић: Величанствени успех слоге и јединства српског народа

Подсећајући се на прве отмице Срба на Космету, када је 14. маја 1998. године киднапован његов рођени брат Жарко, такође рудар Белаћевца, Сима Спасић, председник Удружења породица киднапованих и убијених Срба, истиче да међународна заједница није учинила ништа да расветли судбину српских рудара.

- Припадници албанске терористичке УЧК опколили су и упали у рудник Белаћевац, отели десеторицу и камионима их одвезли у правцу планине Ћићевице. Било је тридесетак терориста у маскирним униформама, а рударе и остале киднаповане Србе држали су у логорима Лапушник и Ликовац, који су били под командом Фатмира Љимаја - каже Спасић.



Иначе, тог 22. јуна, у јутарњим сатима, са радних места у непознато су одведени Перо (1970), Душан (1942) и Зоран (1968) Ађанчић, Филип Гојковић (1952), Мирослав Трифуновић (1955), Србољуб Савић (1951), Мирко Буха (1948), Божидар Лемпић (1959) и Драган Вукмировић (1958). Породице киднапованих рудара и свих косметских жртава истичу да и после две деценије очекују да рука правде стигне албанске злочинце.





СЕЋАЊЕ НА НЕСТАЛЕ И У БЕОГРАДУ

И У Спомен-соби "Косметске жртве" јуче је обележена 21 година од прве масовне отмице Срба на КиМ, у присуству породица жртава, директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и заменика градоначелника Београда Горана Весића, уз подсећање да нико није одговарао за тај злочин.

Ђурић је поручио да исти злочинци који су пре 21 годину отели рударе у Белаћевцу, данас представљају Албанце на КиМ и на неким су од најодговорнијих функција.

- Ми нећемо престати да се боримо за истину о српском страдању. Немамо то право ни због жртава, ни због њихових породица, ни због будућности - поручио је Ђурић.

Заменику градоначелника Горану Весићу уручена је захвалница на помоћи и подршци Удружењу породица убијених и отетих на КиМ.

УБИЈЕНО ВИШЕ ОД 2.500 СРБА

- МИ и даље на КиМ трагамо за 1.654 особе са нашег списка, док су до сада преузети посмртни остаци 352 убијених Срба. Према подацима нашег удружења, убијено је више од 2.500 Срба и неалбанаца - истиче Милорад Трифуновић.

Међу киднапованим рударима био је и његов рођени брат Мирослав, који је имао 44 године. Нажалост, каже Милорад, њихови родитељи нису дочекали да чују истину о сину.