Шеф српске дипломатије Ивица Дачић најавио је данас да ће следеће седмице саопштити име 15. државе која је повукла одлуку о признању Косова и Метохије.

"Председник Вучић ми је рекао да ове недеље не радимо ништа на томе да не би испало да се инатимо или да то радимо због Квинте. Ми имамо континуирану активност са земљама које су признале Косово или немају јасан став око Косова и кренули смо од списка које су власти у Приштини дали од 116 земаља које признају Косово. Ми смо демонтирали тај списак и тих земаља је испод 100. Постоји 14 земаља које су повукле признање", рекао је Дачић.

Он је најавио да ће следеће недеље рећи која је 15. држава која ће повући признање Косова додајући да је та држава послала ноту Приштини.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - DAČIĆ NAJAVIO: Somalija na putu da preispita odluku o nezavisnosti KiM

Поводом најновијих провокација на Косову и Метохији, где је на остацима православне цркве Светог Николе на Новом Брду, на средњевековној српској тврђави, истакнута косовска застава, Дачић је рекао да то није ништа ново и да је реч о стално присутној тенденцији да се затре српско присуство на КиМ.

"Тиме се руши концепт оних који се залажу за независно Косово, јер се показује да су они етничким цишцењем Срба дошли до неке већине становништва на КиМ и да су у време када су настали српски споменици, а представљају део српске историје, да су они у то време чинили изузетну мањину или их није било, чак и по турском попису из тог времена", рекао је Дачић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ivica Dačić: Priznanje Kosova "cepa" i Centralnoafrička Republika

У том смислу, указао је и на настојање Приштине да се учлани у УНЕСЦО, наводећи да је тада постојала тенденција да се ти споменици прогласе за албанске.

"Чули сте шта је Хоџај рекао пре неки дан, да то нису српски споменици, него споменици Косова, чули сте шта кажу за Дечане, да су то албански православци. Ми можемо да алармирамо међународну заједницу, али је проблем што медународна заједница не реагује на такве провокације, нема осуде таквих догадаја", навео је Дачић.

Нема, како је нагласио, осуде ни неких других догадаја.

"Видели сте из саопштења Квинте да су изједначили, покушали да направе вештацку равнотежу одговорности и кривице за стање на Косову и Метохији, иако је Србија све ово време била веома конструктивна", додао је он.

Дачић је истакао да није приметио ниједну реакцију, у вези са Новим Брдом, за који је нагласио да је један од историјских центара Срба.

"То је био један велики град, чак се пореди са неким европским престоницама у то време, јер је био најпознатији рудник у то време у Европи. Наравно ту су српске цркве и манаститри. Зато је била и њихова жеља је да се учлане у Унеско како би то српско благо прешло у руке Албанаца, али у томе нису успели", навео је Дачић.

Шеф српске дипломатије је истакао да се апелује на међународну заједницу, јер се ти објекти налазе на територији где вецихну становништва чине Албанци.

"Као последица етничког чишћења ту Срби чине мањину. Међународна заједница је преузела обавезу да штити сва права и СПЦ, верника и културно-историјских споменика. Нека покажу само један албански споменик из тог времена. Зато присвајају наш. Нема га зато што их није било у то време. Они би тиме признали да су учествовали у етничком чишцењу", рекао је он.

Поводом одбијања Суда у Скопљу да изручи Србији бившег припадника ОВК Томора Морину, Дачић је навео да не би могао да каже да је то изненађење, али да је свакако кршење међународних прописа.

"Северна Македонија је гласала за улазак Косова у Интерпол. Па што не поштује потернице Интерпола. Јер није он хапшен по националној, него медународној потерници. Да ли је он починио ратни злочин ил није и да ли ће он на Косову одговарати - неће. Ово је један непренципијелни акт, као што су пустили Харадинаја у Француској. И то је показатељ велике политизације, да ратни злочини против Срба могу да остану некажњени. То је једна штетна и лоша порука и не доприноси стабилизацији прилика у региону", рекао је Дачић.

ДАЧИЋ: КОНСУЛТОВАЋУ СЕ С ВУЧИЋЕМ, АЛИ ВЕРОВАТНО ИДЕМО У ФИНСКУ


Србија ће највероватније учествовати на састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата за чланство у Хелсинкију, иако је одлазећа шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини на тај догађај позвала и представнике Приштине, поручио је данас шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Дачић је за РТС поновио да ће се о учешху Србије на састанку у Хелсинкију консултовати са председником Александром Вучићем, али је нагласио да ће на састанку бити поштован "гимник формат", који подразумева да неће бити државних обележја.

"Морамо добро да промислимо колико би се нама исплатило да не идемо јер би испало да нас опртужују да не желимо наставак дијалога... Највероватније ће се ићи на тај састанак", рекао је Дачић.

Он је објаснио да се на састанак позивају министри спољних послова послова земаља кандидата за чланство, али да је Могерини сада први пут, иако нико то од ње није тражио, донела одлуку пре два дана да на састанак позове министре спољних послова партнера ЕУ на Западном Балкану и то само како би, како је навео, Приштина присуствовала том састанку.

Дачић је нагласио да је Могерини донела ту одлуку уз противљење Шпаније, оценивши да она жели да свом наследнику Жозепу Борелу остави такву праксу.

"До сада Косово никада није било позивано јер нису земља кандидат, они нису земља, они се дефинишу у докуметима ЕУ као територија, са звездицом јер није решено питање статуса. Од Бугарске и њеног председавања Косово је позивано на ручак, не у формалном делу. Сада се први пут позива. Је ли то награда за таксе? Неће међународна заједница да притисне Приштину", поручио је Дачић.

Он је оценио да Могерини, пред крај мандата, жели да покаже да је она нешто урадила за Приштину јер су је стално нападали због тога, али да то није коректно према Србији.

"По чему је то Косово заслужило такав потез Могерини, после такси, после инцидената, покушаја прављења војске, која је против резолуције 1244, после неиспуњавања Бриселског споразума, који би та висока представница требало да гарантује јер она наследница Кетрин Ештон?", упитао је Дачић.

Он је објаснио да сваки пут земља која председава ЕУ, а сада је то Финска, организује састанак министара спољних послова, који заказује висока представница за спољну политику и безбедност.