Састанци на високом нивоу и низ догађаја у наредних неколико седмица, од парламентарних избора на Косову и Метохији, у недељу 6. октобра, до седнице Савета безбедности УН, последњег дана овог месеца, могли би у значајној мери да утичу на даљи ток решавања косовског пороблема.

Почев од данашњег самита Вишеградске групе, на којој су чланице те регионалне иницијативе најавиле снажну подршку Србији у Бриселу, "у сваком могућем смислу", како је рекао чешки председник Милош Земан, а председник Вучић их позвао да позицију Србије сагледавају из другачијег угла, ван уобичајених процедура и правила, уз покушаје да се пронађу нека решења која би била политички далекосежнија и значајнија за будућност.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Вучић: Кажите нам, можемо ли у ЕУ 2025. или не; Са Земаном о промени става о Косову

Вучић је, наиме, подсетио на том скупу да је Београд на почетку европских интеграција, као један од услова имао правно обавезујући споразум са Приштином, али да више нисмо сигурни шта то подразумева - да ли међусобно неометење при уласку у одређене организације, пошто поједине чланице ЕУ, као и САД, траже од Србије признање Косова, што, истиче, није био услов на почетку преговора, у оквиру поглавља 35.

Прво на агенди питање тиче се, дакле, наставка дијалога Београда и Приштине.

Део одговора на то даће исход предстојећих избора на Косову и Метохији, који ће се одржати у недељу, јер ће се после њих знати ко ће формирати владу у Приштини, од које и Београд и међународна заједница очекују да укине таксе на српску робу, што је препрека наставку дијалога.

Крај избора се чека и како би у наредна два месеца могао да уследи нови самит земаља Западног Балкана на тему Косова, који иницирају Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон.


У сусрет том догађају иде на неки начин и дводневни скуп у Новом Саду 9. и 10. октобра, на који би требало да дођу премијери Северне Македоније и Албаније, Зоран Заев и Еди Рама.

Реч је о изузетно значајном сусрету који је иницирао председник Србије током боравка у Њујорку, позивајући на уклањање економских баријера и на сарадњу у региону коме је, како је рекао, потребан мир, напредак и стабилоност.

Порука председника Вучића је да је први корак договор три земље, а циљ да се повуку и други у региону, те да би за Србију било важно да ту буде и Приштина, иде управо у том правцу.

О ресењу за КиМ и односима, и будућности региона сигурно ће бити речи и током посете премијера Русије, Дмитрија Медведева,који у Београд долази у дводневну посету 19. октобра поводом обележавања годишњице ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату.

За Србију је на политичком календару значајан и последњи дан октобра који је и последњи радни дан старог сазива ЕП и других кључних институција ЕУ, а њихове послове преузимају нови људи, укључујући и новог шефа европске дипломатије Жосеп Борела.

Борел, сем тога што је Шпанац и што његова земља није признала независност Косова, па би могао имати, ако не наклоност, а оно разумевање за став Србије, одлучиваће у некој мери и о предлогу Немачке и Француске о могућем специјалном известиоцу за дијалог Београда и Приштине.


Крај месеца обележиће редовна седница Савета безбедношти УН, на којој ће бити разматрана ситуација на Косову и Метохији.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да је Јужна Африка овог месеца председавајућа СБ УН и да је за 31. октобар заказала редовну седницу СБ о КиМ на којој ће се р расправљати о најновијем извештају генералног секретара УН о КиМ.

На тој седници се не доносе никакве одлуке, али то је прилика да се поново укаже на стање и положај српског народа на Косову и Метохији, позове на заштиту наших интереса и искористе могући сусрети за тражење подршке.

То и јесте суштина политике и изузетно живих дипломатских активности које последњих месеци, када се појачава притисак на Србију, интензивно води председник Вучић и државни врх Србије.