СРБИ су, кажу, пружили руку, а Хрвати су то доживели као провокацију. Тако је прошао инцидент, када је Иван Пенава бацио на под статут Вуковара написан на ћирилици, а који су му уручили Срби. Тим потезом први човек овог града показао је да није градоначелник свих грађана, поготову не Србима. Али ни то не би било најгоре да Пенава већ месецима упорно не ради на заоштравању прилика и поделама које остављају све веће последице по миран суживот свих грађана у граду на Дунаву.

Инцидент са баченим статутом представа је којом Пенава покушава да се лансира за вођу десног покрета отпора садашњем шефу ХДЗ Андреју Пленковићу на страначким изборима који следе, а ветар у леђа даје му и председница Колинда Грабар Китаровић призивајући неке "народне судове" и поруком "е, па опростите, прво треба решити велике ствари".

Да, у Вуковару заиста треба решити велике ствари и поставити их тако да суживот Хрвата и Срба постане свакодневица. Нико не спори да треба процесуирати све који су направили ратне злочине, и са српске, и са хрватске стране. Нико не спори да треба расветлити судбину несталих, али је више него опасно за све што се догађало оптуживати цео народ, било који.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пенава извређао Србе, бацио статут на ћирилици!

Рат се одавно завршио, па тако и у Вуковару, а мир и суживот данас су том граду потребнији него икада. Ратоборна реторика, суђења на улици, притисци на мањину, не воде ни миру, ни суживоту. А трећина грађана Вуковара, Срба, има своја права и она морају да се поштују свидело се то Пенави или не. Ћирилица сигурно неће донети зло, па тако ни статут града исписан на том писму.

За дијалог је увек потребно двоје, а Пенава упорно показује да је њему ближа нека прошла реторика код које су кривци увек "они други". А "добри" су Срби само они којих нема или који ћуте.