АУСТРИЈСКЕ компаније измештају не само производне капацитете са територије своје државе, већ и са простора ван Аустрије. Пребацују капацитете из Кине, како би се приближили свом тржишту. Слична је судбина фабрика у централно-европским државама, одакле одлазе на дестинације са довољно адекватне радне снаге. Србија користи ова кретања, па већ имамо компаније које су код нас стигле из Аустрије, Кине, Чешке или Словачке.

Ово, за "Предузетник", истиче Нада Кнежевић, представница Привредне коморе Србије у Аустрији. Српске фирме, па и неке највеће, увелико су присутне на аустријском тржишту.

- Наше компаније израђују софтвере за потребе аустријских компанија, одржавају информационе системе, и то не само у Аустрији, већ и у фирмама ћеркама у другим ЕУ државама. Српски "Телеком", на пример, послује у Аустрији преко своје компаније "М:тел", док "Роминг нетворкс" ради на пројектима модернизације мреже највећег аустријског мобилног оператера "Телеком Аустрија А1". Дигитализација је велика тема у Аустрији и њој су посвећени сви важни чиниоци, привредни и политички. Аустријска привреда и политички естаблишмент свесни су у којој мери ће дигитализација променити не само процесе производње, начине пословања већ и све друге аспекте друштва. У тој области стоји велика шанса за наша ИТ предузећа која су апсолутно конкурентна.

* Који сектори имају највише шансе да се пробију на аустријско тржиште?

- Велики потенцијал имају и прехрамбено-прерађивачка и машинска индустрија. Ту су неопходна знатна улагања, као и трансфер технологије и знања, јер ова два велика сектора тешко можемо да подигнемо само на основу сопственог капацитета. Врло је велика разлика да ли ћемо и у Аустрију извозити жито, сирово и замрзнуто воће и шећер, или ћемо привући аустријске прерађиваче да у Србији производе оно што ће потом извозити у регион и шире. И српске компаније у области грађевинарства су врло заинтересоване за аустријско тржиште, али нам у овој области велики проблем још представљају радне дозволе.

Прочитајте још - Странци хоће сигурне услове за улагање

* Како се креће трговинска размена Србије и Аустрије?

- У погледу трговинске размене присутан је тренд раста последњих година. За Србију је значајно да се дефицит у трговинској размени током година смањује, а у последње две године Србија се пробила у групу 30 држава са којима Аустрија има највећу трговинску размену. У 2018. години укупна размена износила је нешто више од милијарде евра, што је пораст од 5,44 одсто у односу на 2017. годину, а сам извоз из Србије је порастао за чак 9,85 одсто. На листи земаља у које Србија извози, Аустрија учествује са 2,7 одсто у укупном извозу. Покривеност увоза извозом у 2018. години била је 72,3 одсто. На основу података Министарства финансија Републике Србије - Управе царина, са Аустријом послује 4.274 привредна субјекта. На територији Републике Србије регистрована су 904 активна привредна субјекта чији су већински власници држављани Аустрије, односно правна лица регистрована у Аустрији.

* Од Аустрије преузимамо и модел дуалног образовања. Како та сарадња напредује?

- Потписивањем Меморандума о сарадњи између Привредне коморе Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, Савезног министарства за Европу, интеграцију и спољне послове Републике Аустрије и Привредне коморе Аустрије, 9. фебруара 2016. и званично је потврђена подршка Аустрије у развоју елемената дуалног образовања у средњем стручном образовању у Републици Србији. Кроз пројекат ПКС и ПК Аустрије у Трговачкој школи у Београду је 2017. године организовано образовање по дуалном моделу за целу генерацију ученика првог разреда трогодишњег профила трговац који учење кроз рад обављају у компанијама. Образовни профил трговац се до данас проширио на двадесетак градова Србије, где 40 компанија учествује у школовању око 450 ученика. До сада је дуалним образовањем обухваћено 4.500 ученика, који се школују за 33 образовна профила, у 80 школа, 52 града и општина, а који учење кроз рад реализују у око 600 компанија.


Нада Кнежевић, представница ПКС у Аустрији

Прочитајте још - Странци желе да их обучавамо

* За које су још образовне профиле заинтересоване аустријске компаније?

- У сарадњи са великим аустријским шпедитерским компанијама, али и другим заинтересованим компанијама, израђен је нови образовни профил - техничар за логистику и шпедицију. Траје четири године, а обука се обавља у тим компанијама. Ученици су са практичном наставом почели од септембра 2018. године. Засада је место за ове ученике отворила Саобраћајно-техничка школа у Земуну, а у плану је да се, у складу са потребама привреде, од наредне године реализује и у другим градовима у Србији. У сарадњи са Аустријом за потребе привреде развијена су још два образовна профила у области грађевинске индустрије, и то оператер основних грађевинских радова, за који су спремност да га подрже од септембра 2019. године изразиле компаније у Београду, Суботици, Новом Саду и Власотинцу, као и руковалац грађевинском механизацијом, за којим су потребе исказале компаније у Београду и Власотинцу.

ВАЖНА СУ ПОЗИТИВНА ИСКУСТВА

* Да ли се за Србију интересују само велике аустријске компаније које селе производњу?

- За Србију се све више интересују и мала и средња аустријска предузећа, која су често и доста опрезнија у улагањима, а чине 99,6 одсто аустријске привреде. Промет који остварују ова предузећа је претходне године износио око 455 милијарди евра. Одлуке о инвестирању доносе се на нивоу компаније, породично, јер се већина ових компанија налази у генерацијски преношеном власништву. Зато је врло важан њихов лични утисак о Србији, политичкој и привредној стабилности, начину функционисања институција и владавини права. Позитивна искуства која је неко већ имао у погледу пословања у Србији такође су од великог значаја и могу бити важнија од економских показатеља, представљених у публикацијама. Из тог разлога је, по мом мишљењу, неопходно да се медијски, као и на сваки други начин, што више представљају добри примери из праксе.