ОБЕЋАВАЈУ најчешће чудотворно дејство и муњевито излечење. Од таблета, праха, капсула, сирупа, масти, гела - купце дели клик на компјутеру. Према званичним подацима Завода за статистику, 1,6 милиона корисника је куповало робу путем електронске трговине. Око 6,6 одсто, односно њих 116.000 корисника, тако је набављало фармацеутске производе.

Поједини без савета лекара и фармацеута, па тако ризикују да пију непроверена, небезбедна и фалсификована средства.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Награде ПКС: И мале фирме друштвено одговорне

Преко интернета годишње се у Србији наручи око 368.000 пакета, а процењује се је око 228.000 њих, 60 одсто, продато у нелегалним токовима. У легалном промету, 231 компанија је у претходној години остварила промет дијететских суплемената у Србији, у вредности од 12,2 милијарде динара.

- Употреба додатака исхрани показује тренд раста, како у популацији здравих људи, тако и код болесних особа као додатак терапији - објашњава Мирјана Вучићевић, секретар Удружења за фармацеутску и медицинску индустрију ПКС. - Све је већи број корисника који самостално, на основу расположивих информација у средствима јавног информисања и дигиталних медија, одлучују да почну коришћење неког производа. Због растућег промета додатака исхрани ван традиционалних или легалних канала продаје, корисници долазе у ризик да купе неконтролисан, фалсификован И самим тим небезбедан производ. Осим непосредне штете која се тако наноси буџету, због неплаћања пореских обавеза, много је важније што ови производи не подлежу контроли здравствене исправности. То представља велики ризик за безбедност и здравље потрошача, а притом се ствара и нелојална конкуренција привредницима који легално послују.

Главни мамац је то што су такви додаци лако доступни, често су и јефтинији и оглашивачи им приписују лековита својства. Стручњаци, међутим, упозоравају да се дијететским производима не могу приписивати својства превенције, третирања и лечења болести, нити се позивати на таква својства. Потрошачи су притом уверени да фармацеутски облици витамина, минерала и биљних производа не могу имати штетно дејство на организам човека. О могућим садејствима са храном, лековима и другим дијететским производима потрошачи и не размишљају.

- Куповином дијететских суплемената који нису уписани у базу података Министарства здравља Републике Србије, било у нелегалним радњама или путем интернета од нерегистрованих привредних субјеката или индивидуалних продаваца, корисници ризикују да купе небезбедне и неконтролисане производе, често и фалсификате или дијететске суплементе са недозвољеним супстанцама, чиме могу озбиљно да угрозе своје здравље - упозорава Мирјана Вучићевић. - Искуства привредника, чланица наше Групације за производњу, увоз и дистрибуцију дијетеских суплемената, јесу да су производи који се користе као додаци исхрани у великој мери и у забрињавајућем проценту у нелегалном промету. Узорком од само десет фејсбук и 17 инстаграм страница дошли смо до 4.420 нерегистрованих дијететскх суплемената. Њихова вредност, без утврђеног лагера је 7,8 милиона динара. То је и неплаћених 176,9 милиона динара за регистрацију производа.

Посебно су специфични додаци исхрани намењени спортистима. Они до купаца долазе посебним каналом продаје - кроз теретане, фитнес центре. Купује их велика циљна група, рекреативни спортисти, пре свега млади.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Дуално образовање: Један ђак добија и до четири занимања

- Проблем нелегалног промета дијететских суплемената не брине само нас. И много развијеније земље, преко својих регулаторних агенција, редовно упозоравају кориснике да буду изузетно обазриви приликом употребе било ког дијететског суплемента - додаје Мирјана Вучићевић. - У Републици Србији је на снази Правилник о здравственој исправности дијететских производа којим се регулише ова област. Правилник, између осталог, прописује процедуре уписа сваког дијететског производа који се налази у промету у базу података Министарства здравља. Нотификацији у Регистар дијететских производа Министарства здравља претходе категоризација и стручно мишљење Фармацеутског факултета и стручно мишљење о здравственој исправности овлашћене лабораторије.

ИМПРОВИЗОВАНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

МИKАИЛО Тијанић из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије упозорава да сваки трећи грађанин који купи робу преко интернета, не само дијететске суплементе већ и лекове и медицинска средства, буде преварен, јер је најмање трећина те робе фалсификат. Фалсификовани суплементи обично настају у импровизованим лабораторијама, буквално подрумима, а често се дешава да уопште немају активну супстанцу или чак да садрже неке материје које су штетне по здравље.

- Не треба се водити само ценом производа и куповати робу која је јефтинија, од непознатих продаваца који нису вредновани или немају добру оцену од стране корисника. Било би добро да се прате и одређени форуми где има оцена корисника - каже Тијанић.


ИСКЉУЧИВО КОНТРОЛИСАНА И РАЦИОНАЛНА УПОТРЕБА

ВЕЛИКИ број грађана, свих старосних доби, користе дијететске суплементе, па је неопходно да се сведе на минимум понуда и могућност куповине дијететских суплемената који немају дозволу за промет.

- Неопходна је стална едукација опште јавности у овој области, како би употреба дијететских суплемената постала безбедна, контролисана и рационална - кажу у ПКС. - Сарадња и координација свих државних институција, уз подршку привреде је кључни сегмент у борби са нелегалним прометом дијететских суплемената. Чак и када грађани имају разумевања за актере сиве економије, то не аболира државу обавезе да од сиве економије заштити себе, привредне субјекте који послују у складу са прописима, и наравно саме грађане који немају свест о штетним последицама које сива економија проузрокује на квалитет њиховог живота, нити на то колику нелегитимну корист актери сиве економије остварују.