У маленом, ушушканом простору у Новом Београду, Марија Величић Крњајић (34) сваког дана ствара чаролију. Изнајмљени локал претрпан је старинама, креденцима, витринама, ормарима, огледалима, трпезаријским столовима, који кад прођу кроз руке ове вредне младе жене постају права уметничка дела. Већ трећу годину, у свом атељеу Shabby dream, који радије назива радионицом, остварује снове будућим власницима јединствених комада намештаја.

Заборављени дрвени креденац, огуљен и поломљених ручки, огледало изанђано, у ком само Марија види лепоту, расклимани регал... после неколико недеља вредног рада постају примерци достојни најлуксузнијих салона, раскошних домова и часописа за уређење ентеријера.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Бањалучани: Уз "орлове" свуда, идемо и у Беч!

Када је почињала, у Београду се готово нико није бавио овом врстом редизајнирања намештаја. А још је необичније да је баш она постала иноватор и учитељ многим рестаураторима који данас се баве италијанским шеби шиком, јер је, са завршеном вишом медицинском школом, деценију радила као козметичар!

Веште руке, каже, у генима су јој. Отац слика, стричеви су архитекте, а бака по мами Италијанка, чиме Марија правда неописиву љубав не само према италијанском стилу уређења домова, већ и према овој земљи уопште. А почело је сплетом несрећних околности, у једном од најтежих момената у њеном животу, па је испливао таленат који је одувек носила у себи.

- Управо сам се била породила са трећим дететом и била принуђена да живим без породиљског, јер послодавац са којим сам тренутно у судском спору није желео да ми исплаћује надокнаде - присећа се горких почетака Марија. - Нешто сам морала да радим, од нечега је морало да се живи. И супруг је у то време променио посао и то је био изузетно тежак моменат. Пошто нисам од оних који у невољи седну и тугују, када бих завршила обавезе око Маше (10), Андреја (3) и најмлађе Милице (2), сређивала сам неколико старих комада намештаја за собу најстарије ћерке.

Наследница: Маша лакира комоду

Пријатељи су реаговали гласним одушевљењем. У иначе густ распоред, Марија је уметнула и курс енглеског редизајна намештаја, који ју је уверио да то што је тамо чула и видела заправо већ зна. Одлучила је ризикује и уложила је сву уштеђевину у куповину старог намештаја, италијанског стила, "преврнула" антикварнице и у кухињици земунског стана, док анђели спавају, почела да "оживљава" стари намештај.

- На фејсбук-странице сам качила слике и брзином светлости све продавала - присећа се наша саговорница. - Сада се смејем, али продала сам чак и свој намештај, пе ме муж понекад у шали пита хоће ли ишта остати нама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Пензионер, а ниже златне медаље

Из кухиње се преселила у радионицу. Добар гласови се све брже ширио, јер је намештај са њеним заштитним знаком, анђелима, многе оставио без даха. Данас јој препуштају да сама одлучи о бојама, стила, па чак и о уређењу ентеријера. Некада јој клијенти доносе стари намештај, а некада имају само идеју, па Марија све сама набавља. "Руке" Марија, како каже, никада није желела да наплаћује превише, јер зна где живи. И захваљујући њој, бајковите, уметничке комаде намештаја могу да поседују и они са не тако дубоким џепом.


И МАША УМЕТНИЧКА ДУША

МАЛЕНИ атеље све више постаје породична мануфактура. Подршка породице и разумевање супруга Александра чине да све више домова широм Србије краси Маријин намештај са душом. Помаже јој и ћерка Маша, која је такође уметничка душа, а све столарске радове завршава отац.