МЛАДОГ обућара Сеида Тандира Сеја (30) познају, поштују и воле готово сви у Сјеници. Захваљујући интернету и квалитетној обући коју ручно прави, за њега се чуло и у Новом Пазару, Новој Вароши, Прибоју и Пријепољу, али и много даље, до Аустрије, Немачке, Русије, па чак и до Америке и далеке Аустралије.

Занат је научио и радњу наследио од оца, покојног Нусрета Тандира, чувеног сјеничког обућара. А у радњи од 12 квадратних метара време као да је стало. Алаткама које су користили његов прадеда Јусуф, деда Селим и отац Нусрет, уз помоћ времешне "сингерице" купљене почетком прошлог века, Сејо поправља старе и прави нове ципеле каквих нема у радњама и које његове муштерије наручују издалека, најчешће путем интернета.

- Бавио сам се многим пословима, путовао по Европи и свету, упознао много људи и стицао разна искуства, али сам увек чезнуо за Сјеницом и занатом којим су се бавиле три генерације мојих предака - прича нам Сејо. - Два момента пресудно су утицала на одлуку да се посветим обућарству: кад се отац разболео и отишао у болницу, радњу и муштерије је оставио мени, тада још приученом обућару, а други је била једна ТВ емисија о занатлији из Лондона који ручно прави обућу само по поруџбини и искључиво за познате личности. Тада сам пожелео да нешто слично започнем и ја овде у Сјеници.

Све што неко види и пожели да има, Сеид то и направи. Нема идеје коју не може да преточи у добру ципелу. Обично скицу, слику или опис ципеле добије интернетом, а кад све заврши робу шаље купцу и с рачуна подиже новац. У послу му помаже само супруга Ирина, Рускиња из Рјазањске области, која није често у радњи, али су вредне њене идеје, креације, контакти с купцима и препоруке у Русији. Како каже, сада заједно обувају господу из Беча и даме из Москве. Упознали су се на Црногорском приморју, а имају сина Адија и ћерку Џану.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:NIŠLIJA U TAKSIJU PRIZNAO: Ubio sam svog dedu kad sam imao 7 godina (VIDEO)


- У изради ципела користим све своје знање, машту, нове идеје, прецизност при шивењу, најновије трендове у свету, најбоље материјале... Сваком пару ципела дам се максимално. Цене су различите, од стотину до неколико стотина евра. Не радим велике количине, а новца буде толико да се пристојно живи. Најсрећнији сам кад је купац задовољан, кад ми захваљује и кад ме препоручи својим пријатељима. Једна дама из Москве послала ми је слику ципела које је видела у неком часопису, а за које нигде није могла да нађе одговарајући број. Чула је да обућу израђујем ручно, успоставили смо контакт, и за десет дана добила је ципеле какве је желела. Плакала је од среће - прича мајстор Сејо.

ИДЕЈЕ Сеид Тандир у својој радионици

У дилеми је, каже, да ли да и даље све ради онако како су радили његови отац и деда или да набави нове машине. Коначну одлуку донеће после "усавршавања" у Будимпешти.

- Добио сам позив од једне мађарске фирме која је позната по ручној изради обуће. Звали су ме да радим за њих, и вероватно ћу отићи да покупим још неке цаке из овог посла. У сваком случају, вратићу се у Сјеницу и проширити локал и производњу, и покушаћу да обучим и у посао укључим још неколико младих суграђана. Хоћу да мој град, осим по хладним зимама, сјеничком сиру и пршути, буде познат и по квалитетној обући - истиче овај млади Сјеничанин.

ПРОШИРЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ

МАЈСТОР Сејо био је одличан рукометаш, важи и за доброг тренера и педагога у РК "Сјеница", где је омиљен и увек насмејан, баш као и у својој обућарској радњи. Каже да од израде ципела не може да заради довољно новца за отварање веће фирме или проширење производње. То што сада ради је довољно да се пристојно живи, али се нада неком повољном кредиту или бесповратним средствима за помоћ младим успешним предузетницима.