ЧУВЕНЕ ратарске свеће које могу да буду тешке и до 60 килограма и високе скоро четири метра, почињу да горе на Васкрс, а пале се сваког празника и викендом. Овај обичај стар је више векова и има га само манастир Троноша, код Лознице, а екипа "Новости" прва је у историји ове светиње која је добила благослов да забележи изливање џиновских воштаница.

Прочитајте још: Манастир Троноша још сија сјајем Немањића

По предању, овај леп обичај увели су монаси који су у Троношу долазили са Свете Горе. Свеће у манастир доносе мештани села око светиње и то из Тршића, Корените, Воћњака, Зајече, Пасковца и Горње Борине, на Велики четвртак, носећи их уз литију, молећи се да им њиве боље роде. Овај обичај није прекидан ни у време највећих криза и немаштина, само би воштанице биле мање, али су и тада биле неупоредиво веће од оних које се свакодневно пале у цркви.

Нове свеће праве се од воска који је остао од старих, али мештани дају и прилоге у воштаним плочама. На Велику среду, свећу у манастиру изливају мештани Корените и околине, а у понедељак су то радили они из Зајаче и суседних села.

Зоран Милићевић, Власо Антонић, Бранислав Стевановић, Зоран Ђурић и Радoслав Ђурић, показали су нам у среду како се излива велика "ратарска свећа".


Прочитајте још: СВЕТИЊИ С ЉУБАВЉУ: Јубилеј манастира Троноша



Мештани са џиновским свећама у манастиру Троноша

- Кад восак почне да пени, најпре га процедимо, а затим сипамо у калуп - прича нам Зоран Милићевић, један од учесника у овом послушању за манастир. - Калуп пунимo воском до врха. Увече, кад се охлади, морамо да долијемо још воска, јер се, при хлађењу, смањује његов ниво за 10 до 20 центиметара.

Сипање воска у калупе

Тако су, кажу ови Јадрани, радили и њихови стари. Ранко Мићић, Драган Секулић, Марко Максић и Милутин Перић, чинили су екипу која је пре два дана излила свећу за Зајачу и околину. Без грешке, као и обично. Све се одвија уз будно око оца Николаја, који је у Троноши скоро пола века учесник и сведок овог лепог обичаја, ретког у православном и хришћанском свету.