Професорка Филолошког факултета Ђин Сијаолеи, коју је пре три деценије љубав према Београђанину, синологу, довела у Србију, данас је захваљујићи образовању и до танчина савладаном српском језику мост између два народа.


У свим сусретима на највишем државном нивоу - Александра Вучића, Си Ђинпинга и Ли Кеђијанга професорка Ђин је преводилац.


Њени студенти, а до сада их је било више од 600, показују и доказују да је будућност у учењу кинеског, да су Кина и кинеска кутура велика страст, и како кажу "ако их заволиш увуку ти се у крв за цео живот без обзира из ког дела света долазиш", а било их је и из Јапана и Русије...


Лука Драгојловић, студент друге године, из Краљева каже да су сви у класи професорке Ђин осећају привилеговано јер их на "том не тако једноставном путу прати неко коме је кинески матерњи, а српски пођеднако добар".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Srbija treba da bude prisutna u svemu što Kina radi u regionu


Председник Вучић, недавно је током обиласка радова на мосту преко Саве и Колубаре, за чију изграђу су задужени Кинези, говорио и о професорки Ђин и значају учења кинеског који ће, како казе, нове генерације најбоље припремити за еру која долази.


"Када нам треба преводилац зовемо професорку Ђин. Кинези нам и у Србији све преводе, то су дивни људи, наши суграђани, али и ми морамо да учимо", рекао је председник који је најавио и да ће његов син Вукан за пола године почети да учи тај језик будућности којим говори 1,4 милијарди људи.


Последњих година број бруцоша је достигао и 50, годишње их дипломира до 15, каже професорка Ђин која је за две деценије на Универзитету у Београду имала студенте и из Јапана, Русије, Хрватске, БиХ, Црне Горе, а како додаје међу њима били су и они који су друга генерација Кинеза у Србији, баш као и њени синови Димитрије и Данило, који се, како додаје, добро сналазе на кинеском али још не говоре као прави Кинези.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - PREDSEDNIK SA AMBASADORKOM ČEN: Odnosi Srbije i Kine na najvišem nivou u istoriji


Највеће задовољство ми је то, као што каже и кинеска пословица, када ученик превазиђе учитеља, а и то се дешавало, каже професорка која је и сама по доласку у Београд морала да савлада српски који је тврди много тежи од кинеског.


Подсећа да највећи број студената на факултету учење почиње од нуле, као што је и она учила српски када је као дипломирани микробиолог пред распад СФРЈ из Шангхаја стигла у Београд.


"Последњих година бројне кинеске компаније стижу у Србију и њихови представници од нас траже да им препоручимо студенте", казала је Ђин и додала да је то велики подстицај за студенте и мотив да знају да их посао чека.


"Кинески је специфичан и треба уложити више труда и показати истрајност и резултати неће изостати", каже она и подсећа да ни њој није ни мало лако било да научи српску граматику - сложене падеже и глаголске облике.


И данас како каже мора да се припрема и учи за сваки састанак, за сваки преводилачки задатак јер су теме различите - а без таквих припрема, сматра, нико не би мога да преводи на висини задатка.


Почела је као лектор, преводи годинама, али последњих осам, од када су учестале посете и сваке године имамо барем две три високе делегације из Пекинга, преводи за највиши државни врх ове земље.


Захваљујући њеним вештинама и дела Милоша Црњанског, Његоша, Гроздане Олујић су пред кинеским читаоцима, а ускоро ће, како додаје почети и превод романа "Сеобе".


Превела је и Антологију југословенске поезије, земље чији је крај доживела и чијег се, како додаје, последњег извођења химне Хеј Словени на Олимпијским играма у Сиднеју и данас сећа.


Лука Драгојловић из Краљева, каже за Тањуг да је још у филолошкој гимназији одлучио да жели да учи кинески, јер је другачји - значења се базирају на промени тонова, има караткере које учењу дају нова димензију.


Најтеже је да савладамо огроман број карактера, рекао је он, а како професорка подсећа у неким периодима 5.000 година дуге историје било и их је и више од 60.000.


Данас је, како каже, да би се "описменило" потребно научити између 2.500 и 3.500 карактера.


Лука каже да се карактери некада лако памте јер "мушкарац представља спој симбола њива и снага, а добро мајке и детета", а некада опет, како додаје, не постоји логички начин и потребно је смислити свој.


Ана Гајић из Лознице каже да је већ на почетку друге године добила огромну прилику да постане део велике кинеске комапаније која је дошла у њен град.


Код професорке Леи су и Јована Марсенић из Бјелог Поља и Бранка Исидора Вујошевић које студирају у Београду јер у Црној Гори катедре за кинески нема.


Професорка додаје да се на факлутету стиче тек основно знање и да студентима препоручују да након дипломирања проведу неколико година у Кини, како би упознајући кинексу традицију и културу подигли ниво знања.


У томе им помаже и Институт Конфуције захваљујући коме ће студенти друге године ускоро поћи на једномесечну праксу у Кину, што ће, како Јована каже за Тањуг, бити прилика да унапреде знање и упознају древну кинеску културу.


"Волим кинески језик и културу, мислим да је јако перспективан, да ћемо лако наћи посао и имати добру будућност", рекла је Исидора која као и њене колеге додаје да професорка Ђин из њих извлачи максимум због чега изнова добију инспирацију да воле Кину, њену историју, културу, традицију …