ВОЛЕЛА бих да је бар свака пета жена послушала наш апел и отишла на превентивни преглед код гинеколога. То би многима од њих спасло живот, јер је рак у раној фази излечив - каже нам др Тања Николић после деветодневне, пете по реду, промотивне вожње бициклима "Буди бржа од канцера".

Са још осам чланова из Удружења "Јагодински бициклисти", др Николић је учествовала у међународној акцији посвећеној борби против тумора "Вожња за жене", организованој уз подршку проф. др Весне Кесић из Удружења за колпоскопију и цервикалну патологију Србије, Европског друштва за гинеколошку онкологију и Града Јагодине. Екипа коју су чинили лекари, професори, инжењери, приватници и пензионери, од 44 до 64 године, прешла је 634 километра од Јагодине до Турн Северина у Румунији.

- Промоција здравог живота и анимирање жена да спрече напредовање карцинома и излече га уколико се јаве на време били су ми највећи мотив да први пут учествујем у акцији. Зато је основна порука "Вудите активни, продужите живот". Бавим се веома стресним послом, па ми је пријало што сам главу "напунила" прелепим пејзажима - пуна утисака прича нам Тања Николи, докторка Службе хитне медицинске помоћи у Јагодини, која често на посао долази бициклом из Крушевца.

Прочитајте још - Лечићемо рак као кијавицу

Она додаје да су неки бициклисти били скептични када се појавила на старту, јер су се плашили да ће успоравати групу. Испит је, ипак, прошла већ на првој узбрдици. Чим се вратила с бициклистичке туре, она је с планинарима из Крушевца отишла на ноћни успон на Ртањ, који, каже, и поред умора, није могла да пропусти.

Док је њој најтеже било да се избори с боловима у седалном делу леђа због савијеног положаја док вози бицикл, њеном колеги др Борису Ђорићу највише је сметала врућина. Нарочито пут кроз Румунију, без хлада, којим су, на 40 Целзијусових степени, возили 50 километара. Али прелепи предели, дружење, купање у Дунаву, певање уз гитару, учинили су да се превазиђу све тешкоће.

Прочитајте још - СРБИЈА ДРУГА У ЕВРОПИ ПО СТОПИ СМРТНОСТИ ОД КАНЦЕРА: Рак касно откривамо

- Ужелели смо се куће и породице, јер је девет дана много, али за већину нас то је био прави одмор. Пределе од Сребрног језера до Доњег Милановца и Кладова клисуром тешко је описати. Иако су успони прилично велики и дуги по неколико километра, поглед с видиковаца нам је био награда за сваки километар узбрдице - каже професор Микица Вуловић.

УСПУТНЕ ШАЛЕ

ЈАГОДИНСКИ бициклисти годинама возе заједно, крећу се у колони с малим размаком и поштују темпо најспоријег.

- Увек буде мушких прича, али пошто је са нама била докторка Тања, шалили смо се само са онима који су се издвајали из колоне, и то у местима у којима није било телефонског сигнала. Пустили бисмо га да прође и гледали како паничи што се изгубио. Чисто да бисмо оне који се издвајају из групе научили памети - прича професор Вуловић.

САМО ЈЕДАН ПЕХ

Професор Вуловић каже да су се возачи путничких аутомобила и камиона на друму понашали много боље него ранијих година, а он је једини пех имао баш на на јединој правој бициклистичкој стази на уласку у Голубац из правца Великог Градишта. Налетео је, каже, на две челичне сајле, којима је био привезан теретни брод.

- Мало сам се угрувао, и права је срећа да се остали бициклисти нису повредили - каже Вуловић.