КОЛИКО громобрана има у Србији, ко их поставља, ко о њима брине и кога позвати када су неисправни - питања су на која већина грађана не зна одговор. До пре петнаестак година, брига о баждарењу и раду ових уређаја била је у надлежности предузећа "Громобран", али је оно угашено. Од 2009. громобранска инсталација на стамбеним зградама уређена је Законом о планирању и изградњи и Законом о становању и одржавању зграда донетим 2016, а надзор над применом одредаба ових закона и прописа има општинска, односно градска управа.

Већина зграда у Србији, укључујући и Београд, ипак је без громобрана, а и оне које их имају не одржавају их редовно или су они радиоактивни, иако је њихова уградња забрањена још пре 10 година. Рок за уклањање постојећих, радиоактивних, истекао је 2014, али их на зградама широм Србије - још има. Проблеми су почели пре готово три деценије, када су због радиоактивности са зграда скинути стари громобрани, а савремени нису постављени.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДЕЧАКА (7) УДАРИО ГРОМ, ОЧАЈНИ ОТАЦ КАЖЕ: Држао се за ногу, плакао, умро ми је на рукама!


- Према нашим информацијама, радиоактивни громобрани налазе се на 67 стамбених зграда у 29 општина Србије - кажу у Директорату за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије. - У Нишу их, на пример, има на још осам стамбених зграда, у Младеновцу и Новом Пазару на по седам, док у Прибоју и Суботици није демонтирано по шест радиоактивних громобрана. Законом о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности прописано је да су власници катастарских парцела и објеката на којима се налазе радиоактивни громобрани дужни да их уклоне као и да сносе трошкове њиховог уклањања. Овим законом прописано је и да се средства за уклањање радиоактивних громобрана са катастарских парцела и објеката чији власник није познат или је престао да постоји обезбеђују из буџета локалних самоуправа.

Крајем новембра прошле године из Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, најављивано је њихово уклањање. Речено је да ће комплетан пројекат бити конципиран тако да ни у једном тренутку неће угрозити безбедност и заштиту објекта од удара грома. Али, како кажу у Директорату, и поред добре воље свих укључених страна, услед дужине поступка усвајања ребаланса буџета није било могуће спровести пројекат пре краја прошле године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У случају удара грома, фиксни телефон је опаснији од мобилног

Стручњаци кажу да ниједан громобран не пружа стопостотну заштиту, већ да само смањује ризик. Професор Светислав Смиљанић из Истраживачко-развојног иснститута НИРИ у Нишу, некадашњи председник Југословенске комисије за громобране, каже да су громобрани неопходни и корисни.

Уклањање радиоактивних громобрана

- Величина, врста, садржај и значај објекта, као и број његових посетилаца одређују какав громобран је потребан згради - каже професор Смиљанић. - Има их три врсте: Френклинов штап, који је репер за друге врсте громобрана, Фарадејев кавез и француски штап са уређајем за рано стартовање, који се показао као најефикаснији. Пре постављања громобрана, за сваку зграду је неопходно да се прорачуна има ли потребе за његовим постављањем, као и који степен заштите јој одговара, док су надлежне инспекције обавезне да контролишу њихову исправност.


ЗАШТИТУ БИРАТИ ОБАЗРИВО

ГРОМОБРАНИ раде тако што својом конструкцијом на себе наводе гром и примају електрично пражњење - објашњава професор Смиљанић. - Углавном су калибрисани тако да штите простор у пречнику од 200 до 400 метара, па је јасно зашто је велики проблем када их нема. Радиоактивни громобрани су прошлост и важно је да их уклоне лиценциране фирме. Сада се треба окренути савременијим, али и њих ваља бирати обазриво и распитати се о њиховој такозваној стандардној девијацији у односу на Френклинов штап. Код најбољих та вредност је око шест.