ГРОБЉЕ ратне Црноморске флоте Трећег рајха у Дунаву код Прахова поново ће бити снимљено, а на лето 2021. почеће извлачење дела пловила која на дну реке леже од септембра 1944, најавио је недавно помоћник министра за водни саобраћај Вељко Ковачевић.

Прочитајте још: НИЗАК ВОДОСТАЈ ОТКРИО "ВИЛЕЊАКЕ" У ДУНАВУ: Стотине немачких ратних бродова потопљено лежи на дну реке

Тада су Немци потопили око 170 својих бродова и баржи натоварених ратном техником и пленом правећи експлозивни бедем против флотиле Црвене армије која их је гонила. До данас је овај простор ноћна мора бродара, због оштрог челика олупина који цепа трупове бродова и страха од експлозије.

Прочитајте још: Благо у олупинама немачких бродова у Дунаву?

На том гробљу бродова налази се и гробница жртава са брода болнице - "Бамберг". Немачки војници су га потопили заједно са својим тешко рањеним саборцима, по сведочењу очевидаца из Прахова.

- Целу ноћ грмело је са Дунава. Немци су минирали све своје бродове, само да не падну Русима у руке. Никад нећу заборавити оно што сам видео следећег јутра: стајао сам на обали баш наспрам брода-болнице и гледао како војници из чамца постављају мине на његов труп, а затим покрећу елисе. Брод је био усидрен и почео је да се окреће око ленгера, а кад се препречио преко пловног пута мине су активиране, труп пробијен и вода је почела да куља. Рањеници су запомагали и вриштали, јер нису могли да побегну - сведочио је аутору ових редова Праховљанин Воја Јанковић, сведок злочина који се одиграо око 7. септембра 1944. године.

Због ниског водостаја 2003. су из Дунава изрониле олупине аветињске флоте Трећег рајха. Тада се и у Немачкој први пут чуло за убиство рањеника с "Бамберга" и подигла се велика прашина. Језива прича са Дунава је рушила мит, грађен од 1955. кад је Немачка ушла у НАТО, да су само припадници СС јединица били бездушни злочинци у Другом светском рату.

Контраадмирал Паул Вили Циб

Почело је отварање досијеа Операције "Дунавски вилењак" (Donauelf), започете у августу 1944, пошто је Црвена армија протерала Немце из Молдавије и Бесарабије. Бродови Трећег рајха на Црном мору и руским рекама нашли су се у клопци. Контраадмирал Паул-Вили Циб формирао је борбену групу од 174 пловила ратне флотиле и заплењених цивилних бродова, на којима је било више од 8.000 војника, цивила и рањеника. Конвој је почео повлачење Дунавом 25. августа, а успут су се прикључивали бродови из Румуније која је дојучерашње савезнике почела да напада заједно са Русима.

Из луке-тврђаве Чернавода 26. августа румунска артиљерија је отворила ватру на спори конвој, а уследио је страшан одговор са артиљеријских баржи, патролних чамаца, речних топовњача и десантних пловила. У Чернаводи је погинуло око 6.500 војника и цивила, а око 2.000 је рањено. Борбена група Циб је тада изгубила 11 бродова, а још 20 у бици код Калафата.

Црвеноармејци су копном престигли конвој и направили заседу код Казана, најопаснијег сужења Ђердапске клисуре. Немачка флота, са око 170 пловила крцатих убојним материјалом, стигла је 1. септембра до Прахова. Цивили и лакши рањеници су искрцани да наставе повлачење возом. Најбољи немачки бродови су до 7. септембра узалудно покушавали пробој кроз Казан. С леђа им се Дунавом приближавала руска Црноморска флота и контраадмирал Циб је одлучио да јој запречи пловни пут потапајући своје бродове један преко другог. На крају је потопљен и брод-болница "Бамберг".

Бродари опрезно пролазе овим делом Дунава због подводне опасности

Праховљанин Сава Станчуловић, чија се кућа налазила на обали, посматрао је ове догађаје.

- Бродови су данима стајали уз обалу пре него што су почели да их потапају, и војници су нас понекад пуштали да приђемо, јер су трговали с нама. У броду-болници је било пуно људи. Кроз прозор су нам нешто довикивали, највише на немачком, али било је и оних који су знали румунски, па смо се споразумевали. Једног јутра зачула се страшна експлозија и брод је почео да тоне. Убрзо је из реке испливао румунски нациста који се некако спасао и испричао нам шта се десило: официри нису рекли рањеницима да ће брод бити потопљен, већ су позвали да се искрцају они који желе да наставе повлачење кроз Србију. Онима који нису могли или нису хтели да га напусте, рекли су да брод наставља пловидбу за Румунију. Отпловили су на други свет - сведочио је Станчуловић.

Немачки миноловци

Црвеноармејци су после доласка у Прахово очистили узак пролаз за своје бродове, а до 1948. и прекида односа СССР са Југославијом направљен је пловни канал широк шездесетак метара који до данас није проширен. Нико се није усудио да помера бродове натоварене експлозивом који може да чини и до половине њихове тежине од 216.000 тона.

Немачка минирана барикада, дуж пет километара тока Дунава, од села Радујевац до хидроелектране Ђердап 2, до данас је "бела област" на наутичкој карти Дунавске комисије. Та белина означава опасну и неиспитану зону у којој се плови на сопствени ризик.

Током изградње ХЕ "Ђердап 2" било је намера да се бродови Трећег рајха уклоне, али се одустало због несагледивих последица. Последњи покушај разминирања покушан је 1974. у пловном каналу с румунске стране и завршио се трагично, детонацијом немачких мина и смрћу ронилаца.

Када Дунав опадне на олупини крај пловног пута виде се кородиране противбродске мине са 70 килограма експлозива, спремне за употребу. Унутар брода је складиште пуно мина, у које може да стане око седам тона ових убојних средстава.

Немачки ратни брод из Другог светског рата

СНИМАЊЕ ОПАСНОГ ТЕРЕТА

У МИНИСТАРСТВУ грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кажу да је пројекат "Вађење потонуле немачке ратне флоте из Другог светског рата" један од најважнијих и да треба да се реализује у сарадњи са Европском инвестиционом банком. План је да се изваде 23 брода која највише угрожавају пловидбу.

- Ова пловила, нарочито у периоду ниског водостаја, знатно сужавају ширину пловног пута са прописаних 180 метара на свега 100 метара. Пројекат подразумева најпре подводно снимање ради испитивања на присуство неексплодираних убојних средстава на потопљеним бродовима. Планирани рок за реализацију ове фазе је новембар 2020. године, тако да се физичко вађење бродова може очекивати у првом делу 2021. године, након спровођења тендера за избор извођача - кажу у Министарству.