ИАКО не зна ни једну једину ноту, Бранко Ристић (34) широм света пуни дворане, хале, клубове и проноси звук своје виолине. Јединствен звук, пун сете, туге, али и наде, вере и радости... Баш онакав какав је и Бранков живот, од одрастања у махали у ваљевском селу Грабовици, па све до британске престонице, где данас живи са својом супругом - Фејт, Енглескињом која је докторирала музику на Оксфордском универзитету.

Бранка, као шестомесечну бебу напустила је мајка, па су бригу о њему преузеле тетка Славица и баба Продана. Љубав према музици наследио је од свог деде Свете Ристића, који је свирао гитару. За седми рођендан од њега је на поклон добио виолину, јер у то време није било куће у њиховој околини из које се није чуо звук овог инструмента. Бранко, међутим, није желео да свира. Виолину су продали.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Витезови у Деспотовцу се борили за дах (Фото)

- Тек касније, када сам напунио 13 година, и када су сви моји другови из комшилука свирали виолину, у мени се појавила та жеља. Рекао сам то тетки, али нисмо имали пара да је купимо. Она је радила код једног човека, чистила му је кућу. Тамо је видела виолину и питала тог старину да ли би јој је дао, а да му она бесплатно чисти дом. Он је пристао, тетка је донела кући виолину, а тај човек је сутрадан умро - прича нам Бранко. - Никада на тој виолини нисам могао да свирам, мислим да је због смрти тог човека она имала лошу карму... Продали смо је и купили другу... тада сам почео да свирам.

По цео дан Бранко је био уз стари транзистор у кући чекајући да чује понеко коло, а посебно је, говори нам, био одушевљен "свирком" чувеног виртуоза Бобана Воза. Тако је, без иједне ноте, научио да свира. Упоредо је стварао и своје композиције. Почео је да свира и свадбе и остала весеља. Убрзо потом, Бранко се разболео од дијабетеса.

САБОР МИНУЛОГ викенда Бранко је посетио Први сабор виолиниста у Прањанима, код Горњег Милановца. Одмах се одазвао на позив организатора и без икакве надокнаде дошао на ову јединствену музичку смотру.

- Добио сам шећер, почео сам да примам инсулин. Нисмо имали од чега да живимо, једва смо састављали крај са крајем... Цела кућа је пала на мене после дедине смрти. Нисам имао излаз, једино никада нисам престајао да верујем у Бога. Често сам се молио. Имао сам своје место у шуми за молитву. Једном сам отишао у том безнађу и обратио се Богу, тражио сам било какав знак, тражио излаз. У том трену осећао сам да ми се с леђа приближава нека крупна животиња, неки див, који је разгртао дрвеће до мене. Када сам се окренуо угледао сам зеца. Сутрадан је у моје село дошла Фејт. Тада смо се упознали. Сада верујем да ми је њу Бог послао - испричао нам је Бранко.

На први поглед, Бранко је знао да ће се између њих родити љубав. Одмах је пристао да иде са њом у Лондон. Фејт је била очарана његовом музиком. Уз њега је почела да свира хармонику. И када су први пут заједно засвирали било је то чудо. Свирали су као једно. За њих су убрзо чули сви светски медији, а прича о њиховој заједничкој музици, Бранковој виртуозности и њихој великој љубави појавила се и на Би-Би-Сију, "Гардијан" је писао о њима, музички часописи... Тада је кренула њихова каријера.

Бранко са супругом Фејт


Пропутовали смо скоро цео свет. Обишли Америку, Африку, Аустралију..

- Ипак, највише волим да дођем у Србију. Овде је моје срце и овде је музика најлепша. Јер, једино овде могу и ја да уживам - рекао нам је Бранко. - Свирам да бих био срећан, као и људи око мене. Моја музика је љубав и ништа више од тога...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: РАЗБИЈА ПРЕДРАСУДЕ О МУШКИМ ПОСЛОВИМА: Аутолимар Сунчица сме да стане на црту свима


ЕНГЛЕСКИ КАО СРПСКИ

БРАНКО и Фејт имају свој заједнички албум, снимљен за престижни World music. Живе и раде у Лондону. Бранко, и поред тога што има завршена свега четири разреда основне, држи часове виолине и има своје ученике. Брзо је научио енглески језик, као и Фејт српски.