ИСКОПАЛИ смо доказ да је средњовековни српски Рудник био прави град, комунално уређенији од многих данашњих!

Ово, за "Новости", открива др Дејан Радичевић, доцент на београдском Филозофском факултету. Тим који воде заједно са Аном Цицовић, вишим кустосом Музеја Рудничко-таковског краја познат је по сензационалном налазу печата кнеза Лазара у остацима рударско-трговачке метрополе на централној шумадијској планини. Најновије откриће не изгледа тако гламурозно, али је, указује овај врсни археолог, суштински значајније, јер доказује да су Срби у средњем веку имали планску градњу, урбанизам и комуналну хигијену, која их је спасла од куге:

- Претходних година нашли смо српске и дубровачке цркве, племићке гробове, трагове путника из Немачке, Шпаније и Чешке, згуснуте спратне пословно-стамбене објекте који су формирали улицу и велике јаме за комунални отпад. Недостајао нам је важан део слагалице да би могли да тврдимо да је средњовековни Рудник био заиста велики и уређен град. Сада имамо доказ и за то.

Прочитајте још - Под Рудником милиони тона олова и цинка

Док стојимо изнад тек откривеног дугог канала, који је био укопан дубоко у стену, наш саговорник нам скреће пажњу да су његове бочне стране обложене танким каменим плочама, каквима је био покривен и са горње стране. Практично, то је била цев великог промера, чији почетак се налази у малој укопаној цистерни. Сличне конструкције, које су служиле као канализационе цеви и колектори, могу се видети и у остацима римских градова.

- Рудник је, према писаним изворима, од 13. до 15. века био велики трг, стециште безбројних каравана, права метропола надомак рудокопа најтраженијег сребра у Европи. У граду се радило, живело и трговало, ту су била дипломатска представништва, многобројни храмови и резиденције српских племића, власника рудника и топионица. Велики челник Радич Поступовић, Облачић Раде из народне песме, приходима из својих рудника изградио је задужбину на Светој Гори, манастир Констамонит - каже нам др Радичевић.

Огромни комади шљаке из топионица


Због недостатка простора, као и у данашњим градовима, на средњовековном тргу Рудника почела је изградња спратних објеката. У приземљу су обично биле радионице или трговина, а на спрату се становало. Домаћинства су чисту воду добијали из снажног извора реке Златрице, која је урезала клисурицу у планини.

Систем за уклањање отпадних вода


- Речне обале нису биле косе као данас, него степенасто засецане да би се добиле терасе где су зидане куће. Да би такво велико урбано насеље функционисало, била му је неопходна канализација - објашњава др Радичевић.

Британски историчари који су проучавали епоху куге у средњем веку кажу да је ова смртоносна пошаст заобишла земље "Византијског комонвелта" захваљујући очувању римског знања и традиције изградње водоводно-канализационих система. Србија је била део цивилизацијског круга Источног римског царства који се хигијеном одбранио од куге у време када су њене епидемије на "латинском" Западу покосиле половину становништва. Средњовековни Рудник је одолео куги, али не и ударима турских освајача и угарских пљачкаша.

Прочитајте још - "Рзав" до "крова Шумадије"

- Модерне куће су дословно сазидане на остацима средњовековног града. Љубазношћу домаћина, сада ископавања обављамо у двориштима. Открили смо објекат, очито магацин, који је највероватније изгорео у пожару током угарских напада на Рудник који су почели одмах после Косовског боја. У згаришту смо нашли остатке великог броја посуда које потичу из овдашњих грнчарских радионица чији су производи били врло квалитетни. Да је објекат страдао у рату, сведоче поломљени дуги бојни бодеж, врх копља и мамуза који су такође завршили у пламену - казује др Радичевић.

Остаци рудника, старог седам миленијума


Као што средњовековног града не би било без околних рудокопа и топионица, ни археолошка истраживања не би била комплетна без помоћи и проналазака савремених рудара. Компанија "Рудник и флотација" велику пажњу посвећује традицији овог краја. Недавно су рудари у окну на дубини од 300 метара пронашли римски жрвањ за млевење руде, што баца ново светло на њихову технологију. Оно показује да су Римљани топили руду директно у јами, што су могли да изведу само ако су имали изузетно добре вентилационе системе.

РУДАРЕЊЕ ДУЖЕ ОД 5,5 МИЛЕНИЈУМА

- Нема места на свету где рударење траје у континуитету од 5,5 миленијума пре нове ере до данашњег дана, као на Руднику. С места на коме разговарамо види се падина којој су окна наших праисторијских колега, под којима су римске јаме, а крај њих и српске, средњовековне. Веома смо поносни што радимо на оваквом месту - каже инжењер Златко Белић, један од руководилаца савременог рудника.