ПОЛУОСТРВО Атос дуже од хиљаду година је Света Гора, Богородичин врт православног света, монашка република у којој живе само калуђери. Данас је на Светој Гори Атонској живо 20 манастира и мноштво мањих монашких заједница. Сви су они светиње, а изнад свих, и физички и духовно стоји Атон, врх Атоса и на њему црквица Метаморфозис - Преображење.

Овако репортер "Новости" Борис Субашић пише у својој књизи "Путник по Светој Гори", новом, ексклузивном издању наше компаније, које ће се у петак наћи на киосцима и у књижарама широм земље. Настала као резултат бројних путовања на ово свето место, Субашићева књига је својеврсни водич кроз благо Свете Горе, кроз њену манастирску историју и предања чувана више од хиљаду година.

- Ова путовања оставе зарез, ожиљак на души, нешто непролазно. На Свету Гору нисам ишао као богомољац, већ као новинар, путописац, истраживач. Идеја књиге је да буде путовођа, стара српска реч за итинерар, да помогне онима који крећу на ово путовање, да се снађу, да схвате где су. Ја такву помоћ нисам имао, нити слична књига постоји на нашем тржишту и сигуран сам да ће ово издање "Новости" бити драгоцена помоћ свима који долазе на Атос - објашњава аутор.

Света Гора, по речима Бориса Субашића, има много српског наслеђа, али је оно много веће од пуке чињенице о задужбинама.

- Није реч само о томе да су неки племићи улагали у изградњу зграда. Они су улагали не да би то назвали својом заоставштином, него да се сачува успомена на њих и на реч једног народа. Владари су били далековиди, јер ти манастири су, како се каже, "певали на српском" у тренутку када Србија више није постојала као држава.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Жудња за Преображењем на Атосу

Данас, наш народ чини трећину посетилаца Свете Горе, а осим Грка и Руса, међу бројнијим гостима су Британци, Немци, и у новије време Румуни. Сви они долазе из најразличитијих побуда. Неки траже излечење или уточиште од буке савременог света, други су ту на ходочашћу, или су на "предаху од жена". Неки дођу из пуке радозналости, вуку кофере са точкићима по каменим и козјим стазама...

Монах на путу за келију,фото Б.Субашић

- Сви на овај пут одлазе са неким предубеђењем. Неки очекују да на Атосу пронађу свеце, па се разочарају, јер су монаси само људи. Неки су саблажњени утиском да је сувише модерног стигло на Атос. Свако Свету Гору доживљава на свој начин - појашњава аутор.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - РЕПОРТЕР "НОВОСТИ" НА ВРХУ АТОСА: Овде сви бар једном помисле помози Боже”

Ово свето место није само земља људи који су се одрекли земног живота, већ је, по Субашићевим речима, огледало света који је окружује.

- У тој непроменљивој земљи без жене и деце, која се никад није угасила, можете да нађете остатке свих уметничких праваца у неком времену, остатке од античких па до ове савремене цивилизације. У времену депресије и разочарања у велике хуманистичке идеје, људи из целог света се враћају трајним вредностима, ономе што је опстало већ две хиљаде година. На оваквим местима они траже утеху, мир, наду...

Борис Субашић на једном од својих путовања по Атосу

Међу посетиоцима Свете Горе посебно место заузима "освајање" њеног врха, Атона.

- Највиши је то додир са Богом који смртник може да достигне, верују исихасти. Сваке године, 18. августа, хиљаде православних поклоника из целог света пењу се на 2.033 метра високи врх Атон, да би у целоноћној свечаној молитви дочекали величанствени призор свитања на Преображење - пише Субашић.

А оне који су први пут легли на овај свети врх и загледали се у непрегледно звездано небо сачекало је изненађење.

- Толико звезда и пространство изнад вас у једном тренутку као да вас "повуче", па се инстинктивно хватате за најближи камен, не бисте ли остали "везани" за земљу. То је непоновљиво искуство - закључује Субашић.

фото Б.Субашић

ЗАХВАЛНОСТ АВРАМОВИЋУ

ДРАГОЦЕНУ помоћ у разумевању и упознавању Свете Горе, Субашић је добио из заборављене књиге нашег првог академског сликара и истраживача Димитрија Аврамовића (1815-1855), који је описао све светогорске манастире.

- Пронашао сам је у једној немачкој библиотеци и од тада се не одвајам од ње. Могу слободно да кажем да је Аврамовић посредно био мој учитељ и "коаутор" ове књиге - каже Субашић.

фото Б.Субашић

ЛИТУРГИЈА ЈЕ ВРХ!

ТОКОМ једног путовања, Субашић је на вишесатној литургији приметио свог земљака, који се својом "дизелашком културом" баш и није уклапао у амбијент.

- Али био је посвећен, стајао је сатима, обливен знојем, видело се да једва издржава, али је одбио да се макар ослони на зид. А кад смо изашли, пришао ми је и узвикнуо: "Јеси ли видео, каква литургија... врх, брате!"