ГВАНГЏОУ - ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА "НОВОСТИ"

АНЂЕЛИН дом је у Лапову, али њена адреса је у Гвангџоуу. Српски јој је матерњи језик, али са кинеским иде кроз живот. Има 26 година, на завршној је години мастера на студијама маркетинга у највећем граду покрајине Гвангдонг, који је пупчаним врпцама везан за Фосан, ових дана нама много познатији због кошаркаша. Али, Анђела не студира на енглеском - школовање је почела и завршиће наредне године - на кинеском! Ако постоји градација тежине, онда је тај језик при светском врху.

- Уписала сам кинески на Филолошком факултету у Београду, јер ми је био потребан неки јачи изазов од "обичних" језика. Почела сам са средњом медицинском школом, али сам схватила да није то мој пут. После треће године отишла сам у Пекинг, а испите четврте године полагала у Београду.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЧУДЕСАН СУСРЕТ ИСПРЕД ДВОРАНЕ У ФОШАНУ: Победите Американце!



У томе јој је помогла стипендија Института "Конфуције" из Београда.

- То је за мене био језички, животни и културни шок. Пекинг је огроман град, али најтеже ми је било што сам тада у суживоту са Кинезима схватила колико знам, односно колико не знам кинески.

Уз часове језика, читања, писања и говорне вежбе Анђела је све више напредовала и стекла диплому.

- Годину дана сам паузирала после завршног испита, покушавала да нађем посао, а онда се појавио конкурс кинеске владе за стипендије за мастер студије.

Анђела и најбоља другарица Катарина из Крушевца дошле су у Гвангџоуу.

- Ја сам учећи "усвојила" пекиншки, такозвани тврди кинески, а на југу се говори мекши. Пекиншки је најчистији кинески, има своје такозване ерхуа наставке, а тога у Гвангџоуу нема. Живећи на југу, ја сам изгубила архуан наставке, али слова и даље изговарам по пекиншком.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НОВОСТИ" НА ЛИЦУ МЕСТА НАШИ РЕПОРТЕРИ СА ЖИТЕЉИМА ФОШАНА: Комунизам Кини не смета да буде егал са Западом


Анђела каже да јој је у савлађивању тајни нама апсолутно неразумљивог језика најтеже било да се избори са писањем.

- Морате много да вежбате, па чак и преписујући учите. Доста тога у кинеском зависи од акцентовања. На пример, као када се код нас изговара реч лук. Може значити поврће, или лук као геометријски појам, са дугим у. У кинеском постоје четири тона, и од тога којим од њих је акцентована реч то свакој даје другачије значење. Уместо слова каква ми познајемо, Кинези имају карактере. То кинеско "слово" је заправо слика. Једна реч може бити један или два карактера. Ако су два, може носити звучни израз, а може имати и реално значење. На пример, ми напишемо оловка, а они то и "нацртају". У Гвангџоуу је већ три године.

Анђела Бранковић Фото М. Поповић

- У почетку је било много тешко. Колеџ је заправо за новинарство и комуникације, али има и смер за маркетинг. Ја сам била једини странац у групи од 15 студената. Помагали су ми и професори и колеге студенти, најчешће тако што су ми дозвољавали да неке задатке пишем на енглеском.

Кина Анђели плаћа школарину и студентски дом, и месечно је финансира сумом која није велика, али уз добро економисање може да покрије трошкове. Она и цимерка прво су живеле заједно приватно, али када је Катарина прешла у Шангај, студентски дом је постао боља опција.

МАЛИ ЈЕ СВЕТ И У КИНИ ШЕТЊА по дивном комплексу Зумијао завршила се неочекиваним сусретом, у мешавини српског и енглеског, иако је са друге стране била Кинескиња! - Јоанин муж и мој друг је Србин. Обоје су дивни људи и увек су уз мене када ми је потребна нека помоћ - каже Анђела.

- Цене станова генерално расту. За просечан стан, који и није баш у центру, станарина је од 700 евра па навише.

Није баш лако поверовати, али и у овом делу света има доста људи са нашег поднебља. Млади су у приличном броју, а релативно тихо, дошли у Кину да окушају срећу са школовањем или радећи неке тражене послове, најчешће у области подучавања.

- Дружимо се, има ту и Хрвата, а изађем и са мојим Кинезима са групе. Они обожавају караоке, па им се ја понекад придружим. Мада се ја трудим да не певам, јер не умем, а и није то мој вид забаве. Разликујемо се: Срби кад попију и желе да се опусте, играју, певају, збијају шале, а Кинези играју игре са коцкицама. Добра ствар караока је што се кроз њих уједно учи језик.

Анђела Бранковић Фото М. Поповић

Млади Кинези немају баш много знања о Србији.

- Када им кажете да сте из Србије, прво вас питају да ли је то Сибир. На другом месту је Сирија. Када поменете Европу, питају којим језиком се говори у Србији. Када чују српски, питају да ли сам из Русије. Када ме виде, питају да ли сам из Турске. Али, зато старији људи знају за Југославију, Валтера и Тита, ту нема промашаја.

АТРАКЦИЈА АНЂЕЛА каже да је у почетку њено присуство на колеџу било права атракција. - Прилично су ме загледали, странци нису баш честа појава. Млади овде углавном не испуштају телефон, чак и на презентацијама које су нама биле нека врста вежби. Када сам ја држала презентацију, сви су спуштали телефоне и затварали таблете, јер се дешавало нешто ретко и атрактивно.

Још један симбол препознавања је Новак Ђоковић, кога знају све генерације. Анђела каже и да Кинези много поштују наш фудбал и да знају фудбалере који играју у Кини, али и оне најзапаженије из најјачих европских лига.

Кинези све више путују. Србија је на листи атрактивних дестинација, али летовање у Грчкој које је за нас тако подразумевајуће, за њих је чиста егзотика.

Љубав Анђеле и Кине је обострана, иако је за све морала да се избори сама и често не баш на лак начин.

- Странац си и мораш да поштујеш правила. Било је криза, али никада нисам у преиспитивањима дошла до тренутка да размишљам о паковању ствари. Без борбе нећу да се предам, поготово после толико уложеног труда.

Анђела Бранковић Фото М. Поповић


ПОРОДИЦА

ЈОШ није одлучила куда ће када заврши мастер. У Лапову су јој мама и тата, сестра је удата и живи у Београду.

- Све зависи од светске пословне климе. Можда ће мој кинески требати неком у Србији, а можда се и овде отворе неке опције. Чујем се са мојима, у контакту смо, подржавају ме у свему што сам одлучила да радим у животу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Срби у центру пажње у Фoшану (ФОТО, ВИДЕО)


КИНЕЗИ ЖИВЕ НА ТЕЛЕФОНУ

АНЂЕЛИН мастер је на тему о разликама између Кине и Србије, односно како млади користе друштвене мреже и како то утиче на њихово понашање.

- Они другачије постављају ствари на мрежама. Нама служе за комуникацију, размену информација и ћаскање. Кинезима је друштвена мрежа начин живота и оквир за његову организацију. Мрежа wechat служи и за разговор и за поруке, али они преко ње плаћају разне ствари, од кућних рачуна до шопинга, зову такси, наручују храну и робу, купују улазнице... Онда није чудно што их видите да су најчешће загледани у екране мобилних телефона.