ДОНГГУАН - ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА „НОВОСТИ“


НИЈЕ препоручљиво шетати Донггуаном шетње ради. У граду тропске климе на југу Кине, мало изнад Хонгконга и мало испод Гвангџуа, у делти Бисерне реке блатњаве боје у ту авантуру могу да се упусте само странци. Мештани пешице не прелазе више од 500 метара. За све преко те "даљине" користе бицикл. На ножни погон, електрични, бензински, на ветар... И, наравно, аутомобиле или метро. Странци не излазе из таксија, чији је дневни старт осам јуана (120 динара), а километар 2,75 (40 динара). Ноћу је вожња скупља за 20 одсто.

Неподношљива врућина праћена енормном влагом значи да из хотела не крећете без две ствари: флашице са водом и адресе где сте смештени, како би, када се враћате, таксиста на кинеском могао да прочита шта пише. Јер, не постоји начин да Кинезу речима објасните где желите.

То исто важи и за продавца у радњици која нуди свакојаке ситнице којима бисте могли да обрадујете неког у Србији. Идеално, само 300 метара од хотела, што значи да презнојавање у дану када играмо са Американцима и не мора да буде гарантовано.

ПРОЧИТАЈТЕ И:МЛАДА СРПКИЊА ШКОЛУЈЕ СЕ У КИНИ: Новака познају сви, а Валтера и Тита старији

- Ни хао! - испрсио се репортер "Новости" познавањем кинеског.

Продавац тибетанско-кинеског лица се насмешио и узвратио традиционално кинеско "добар дан". Одмах почиње да објашњава зашто би баш то што гледамо било идеално за поклон. Иде за нама са дигитроном и сабира. Размењујемо речи, покушавамо да разговарамо, али не разумемо ништа ни он, ни ми.

- Како да објаснимо онима у Србији да нисмо све ове твоје стварчице купили у кинеској робној кући на Миљаковцу, него у Донггуану? - питамо продавца на течном српском.

Тибетанац трепће, али наставља да сабира. На крају, мало спушта цену и рукујемо се. Он затим одлази испред кипа Буде и обавља малу церемонију захвалности што му је ушла муштерија и оставила новац. Испод стола завлачи руку и вади пуну шаку наруквица, гура их мени у руку. Додатна захвалност за добар посао. Толико је симпатичан да смо се на растанку загрлили...

ЗАХВАЛНОСТ Тибетанац у својој радњи

На улазу у Кифенг парк је скулптура кинеског партизана, а иза њега споменик познатог лика. Молимо пролазника да нас слика и питамо да ли је то Мао Цедунг.

- Денг Ксијао Пинг - учи нас фото-репортер из парка.

Архитекта модерне Кине, дошао је на чело државе 1978. и владао до пензионисања 1992. Поклањамо му се. Из исконског поштовања које осетите према Кини када јој се приближите изнутра.

Нове пријатеље стичемо на стоном тенису. Усред парка неколико столова и сви узрасти са рекетима. Питају да ли желимо да им се придружимо. Прихватамо. Први ривал бакица. Размењују се сервиси, лети лоптица као муња, али бакица све враћа. Док трепнеш, старица нас форхендима учи лекцији званој "стони тенис у парку у подне са рекреативцима". Размењујемо спортске наклоне, и добијамо још један широк осмех.

На платоу се игра ножни бадминтон. Лоптица је слична као код бадминтона са рекетима, само је већа и тежа. Сервира се и игра ногама, циљ је да групи што дуже остане у ваздуху.

- Хоћете да нам се придружите? - питају на енглеском.

Када у Кини чујете Кинеза да говори енглески, то је право мало чудо. Госпођа средњих година нас позива у игру.

- Одакле сте, чиме се бавите, шта радите у Донггуану? - пита.

Објашњавамо да смо новинари из Србије, да пратимо Светско првенство у кошарци.

- Ахааа...Сербија!

Кинези то Србија изговарају отприлике: Саи - ерве - ија. Они то изговоре на слоговима, али их сложе у реч. Како год, игра може да почне.

- То, Србија! - стиже подршка, пошто су придошлица са Балкана успеле да одиграју неколико додавања. Прорадили заспали фудбалски ген. Ту је Пикси близу, у Гвангџуу.

Кинези истегнути, стижу сваку лоптицу, примају је на груди, одигравају петом. Примам једну високу на главу, спуштам на десну и шаљем даље. Аплауз!

- Браво, Србија! - добацују нам кинески пријатељи.

Потпуно мокри се враћамо у хотел "Пулман", ушушкан у тропску вегетацију. Успут поново пролазимо поред споменика Денг Ксјао Пинга, и размишљамо о најновијим моделима аутомобила, небодерима од неколико стотина метара, широким булеварима, метроу чистијем од апотеке... тапшемо га и размишљамо у себи:

- Браво, Кино!

ПОЧАСТ Споменик кинеском партизану

МЕСЕЧЕВ ФЕСТИВАЛ

У Кини се данас прославља велики државни празник - Фестивал средње јесени, који се слави три дана. Званично су нерадна два дана. После кинеске Нове године, то је највећи празник. Зове се и Месечев фестивал, јер је Месец у то време најсјајнији. Увек се слави усред јесење сезоне, 15. дана 8.месеца, према кинеском лунарном календару.