ВАСИЛИЈЕ Пантелић, ученик 14. београдске гимназије и Игор Ескић, из Гимназије у Нишу, трећи су на свету из географије. На Светској географској олимпијади, која је у августу одржана у Хонгконгу, у конкуренцији 166 такмичара из 43 државе, они су освојили бронзане медаље, што је најбољи успех Србије до сада. Ови сјајни младићи чланови су Центра за таленте "Београд 2", где су се и припремали за такмичење.

Прочитајте још: Средњошколци из Србије међу најбољима у конкуренцији 140 средњошколаца из 35 земаља света

Не кријући задовољство постигнутим успехом, Василије и Игор кажу да такмичење није било тешко. Посебно им се допада што се тражи практично знање. Теме, којима су се бавили далеко превазилазе лекције из средње школе.

- Такмичење се састоји из три дела - писмени тест, теренски и мултимедијални део - објашњава нам Василије. - Свако ради индивидуално и све је на енглеском, за разлику од неких, где постоји превод. На писменом тесту смо добили кратку информацију о земљотресу у Боливији, а наш задатак је био да предложимо и образложимо пет могућих варијанти, како би држава могла да смањи штету од ове природне катастрофе. У припремама су нам помагали професори и студенти Географског факултета.

Прочитајте још: Српски математичари међу 10 најбољих у свету, честитала им премијерка

Наш саговорник открива да је теренски тест имао више делова, а најтеже је било просторно планирање и то на страном језику. Такмичари су одведени у мањи туристички град, где су анализирали заштићеност обале, повезаност градског превоза са појединим деловима града, заступљеност ресторана и продавница, историју града... По повратку са терена, задатак средњошколаца је био да евидентирају урбане проблеме градића и како их решити. Све то морало је бити обележено и објашњено на мапи, на одређеном простору.

Василије Пантелић

- Такмичарима из Србије је највише одговарао последњи, мултимедијални тест, који је најближи ономе што ми учимо у школама - прича нам Игор. - Нажалост, он носи само петину укупног броја бодова. Свако је имао 75 минута за 40 питања. На основу фотографија требало је препознати, рецимо, тип рељефа или плаже. Овај тест смо и најбоље урадили.

Игор нам открива да му се није допало то што такмичари немају увид у тестове, не знају решења, нити ко прегледа тестове, нема жалби и што се резултати сазнају тек на церемонији проглашења победника. Многе земље су на такмичењу имале своје представнике из министарства просвете, како би сазнали је ли потребно да се унапреди настава географије у школи. Тако је, рецимо, Холандија увела теренски рад.

Василије је интересовање за географију развио захваљујући наставници из основне школе, а планира да и следеће године учествује на Олимпијади у Истанбулу и освоји злато. Деда, професор географије, одмалена је учио Игора занимљивостима, али се он одлучио за студије на Електротехничком факултету. Ипак, истиче да ће наставити да открива тајне "рељефа".

Пре одласка у Хонгконг, наши ђаци су прошли оштру конкуренцију. Највећа конкуренција су им, како кажу, били вршњаци из САД, Кине, Велике Британије...

САМИ ПЛАТИЛИ

У ТИМУ Србије су били и Никола Вуловић, ученик Медицинске школе из Крагујевца и Лука Илинчић, гимназијалац из Ниша. Ни овај пут наших талената није протекао без потешкоћа.

- Трошкове пута и котизацију смо сами финансирали - прича Игор. - Пут је био напоран, нисмо имали довољно времена за аклиматизацију. У Хонгконг смо стигли око 23.30, а први тест смо радили одмах ујутру. Неки тимови су дошли и по осам дана раније.

Како нам је објаснио Василије, такмичари треба да Министарству просвете, науке и технолошког развоја поднесу папире, како би им се рефундирао новац.