НОСТАЛГИЈА је после 75 година довела др Хајнриха Верлеа из Немачке у родно Пашићево, данашње Змајево, село у Бачкој, покрај Врбаса. Он је у Пашићеву, које је као место рођења наведено и у његовој данашњој личној карти, живео до 1944. године, кад је с родитељима, као шестогодишњак, морао да напусти завичај својих предака, подунавских Немаца. Некадашњи становници Змајева звали су своје село Стари Кер (Alt Keer), а од 1922. до 1947. оно је носило назив Пашићево. Др Верле се у Пашићеву родио 1938. године.

- Било ми је много тешко кад сам на завршетку Другог светског рата одлазио у Немачку, јер сам остао без својих другара, куће и села, које сам неизмерно волео. Нисам заборавио ниједан кутак у којем сам био срећан. Све ове године лечио сам носталгију тако што сам супрузи, деци и унуцима стално причао о Пашићеву. На крају сам их, ево, довео да виде где сам рођен, а ја сам утолио жељу да у својој 81. години још једном будем у својој првој породичној кући - рекао је узбуђено др Верле.

Са њим су из Карлсруеа у Змајево дошли супруга Хелга, син Михаел, снаха Ингрид и унуке Макси и Марлена. Кренули су на пут кад су на рачунару преко сателитских снимака "пронашли" Хајнрихову кућу у Змајеву, а стигли су посредством агенције из Новог Сада.

- Нисмо очекивали да ће нас у татином родном селу било ко сачекати. Зато смо се веома изненадили кад нам је у сусрет пошла група пријатних људи, који су нам пожелели добродошлицу. То нам је огрејало срца - рекао је син Михаел.

ПРОЧИТАЈТЕ И: FOTOGRAFIJA IZ ŽIČE PREPLAVILA INTERNET: Đurđe vraća veru

Пријем за госте из Немачке приредили су представници МЗ Змајево, Рајко Марјановић и Бата Ботић.

Породица Верле са Ракићима

Емоције су преплавиле др Верлеа и његове најрођеније кад су стигли пред кућу у којој је Хајнрих провео детињство. Он је испруженом руком дотакао дрвену ајнфорт капију свог детињства, заплакао и пољубио је, а потом са фамилијом ушао у кућу, у којој сада станује Драган Ракић са супругом. Ракићи су угостили Верлеове као своје најмилије. Хајнрих је са својима шетао по дворишту и кроз кућу, присећајући се распореда просторија и свих детаља свог некадашњег дома. Историја је учинила да буде гост у својој бившој кући, али Хајнрих каже да ништа није могло да "исели" Пашићево из његовог срца.

ЖУТА ВОДА ЗАВИЧАЈА

У ВРЕМЕ кад је Хајнрих живео у Пашићеву, у селу је била чувена термална бања, од које је остала чесма лековите сумпорне воде у центру Змајева. Гости су се окрепили на извору, а др Верле је наточио флашу чувене жуте воде и понео је у Карлсруе, да га подсећа на родно село.