ПИСАЊЕ и пчеле две су велике љубави Мирославе Бојовић која им се и у осмој деценији живота несебично предаје. Писати може свако, али са пчелама може да се дружи само онај који их воли, поручује Мирослава која је узор многим младим пчеларима.

Свој професионални век провела је као грађевински инжењер, али је одласком у превремену пензију ставила тачку на неимарство. Била је у искушењу да и она као њени исписници уђе у године без страсти и изазова, међутим, пчеле јој нису дозволиле.

- Оне су ми дале слободу да се као феникс после свих животних ломова поново уздигнем и доживим своју емотивну и физичку ренесансу. Ако прекинем са пчеларством, завршила сам са животом. Пила сам и по 10 лекова дневно, јер је теренски живот грађевинца узео свој данак. Полако сам тонула у депресију. Сада лекове више не пијем, а открила сам и чари друштвених мрежа на најкориснији начин. Упознала сам пчеларе из свих балканских земаља - прича нам витална Мирослава, чији су дух и тело неуморни.

Она са страшћу брине о својим кошницама у околини Нишке Бање, али и купи орахе у родној Топлици, у селу Крчмаре.

- Када већ нисам умрла, решила сам да живим и то је мој животни мото. Не признајем да су године ограничење нити да су само мушкарци добри пчелари. Иза сваког доброг пчелара стоји жена која ради већи део посла у пчелињаку, али су оне традиционално скромне, па су мужеви избили у први план - сматра Мирослава, која је пчеларством почела да се бави пре 35 година са само две кошнице. Сада их има 30, а било је периода и када их је имала и дупло више.

- Случајно сам као дете пронашла ујакову књигу о пчеларству, а на породичном имању је било кошница. Међутим, није било прилике да будем пчеларка све док се нисам удала и замолила супруга да ми купи две кошнице - присећа се пчеларка из Нишке Бање, која и дан-данас "више воли пчеле него мед".

- Може се од пчеларства живети ако се посвети цела породица. Мени је ово сада више хоби и "наставна база" за моје пријатеље који би да уђу у свет пчеларства. Много сам литературе прочитала, али је искуство у овом послу незаменљиво. Углавном сам учила на својим грешкама и зато се трудим да пренесем другима оно што знам - вели Мирослава, поносна на чињеницу да је једне године успела да из једне кошнице током лета изврца 112 килограма меда. - Било ме је срамота да се хвалим, мислила сам да ми неће веровати...


МИСЛИЛИ СУ ДА ЈЕ ЖЕНСКИ ХИР

- КАДА сам почињала, пријатељ мог супруга поклонио ми је два легла, али је једно било заражено. Била сам принуђена да одмах у почетку будем "лекар" пчелама. Пре неколико година сам том пријатељу рекла да је он "крив" што сам постала добар пчелар. Поцрвенео је и правдао се да је мислио да је моја жеља да се бавим пчеларством то "само хир једне жене" - прича Мирослава.