Све од 1973. и успеха хорора Егзорцист, опседнути људи и свештеници који покушају да им помогну били су уобичајен лајтмотив холивудских филмова. Због тога се лако заборавља како је егзорцизам стварна пракса која се и данас ради, на стварним људима. То није нешто из филмова или из средњег века - док ово читате негдје у свету се веројатно управо обавља егзорцизам.


Одличан подсетник на то је мучна прича из стварног живота Анелизе Михел, младе жене која је умрла у налету бројних егзорцизама, а по чијем је животу снмљен филм "Тхе Еxорцисм оф Емилy Росе". То се није догодило у неко давно доба или неразвијеној земљи - већ у Немачкој 1976. Прича о томе како се то уопште могло догодити из данашње темељне анализе служи као језив подсетник на врло стварну праксу егзорцизма, пише Грунге.

Иако животна прича младе девојке звучи као нешто с чиме се плаше деца крај логорске ватре, тај застрашујући сценарио се одвио пре мање од 50 година.

Анелизе Михел рођена је у малом градуКлингенбергу у Баварској, у западној Немачкој 1952. године, а свој трагични крај доживела је у 23. години - 1976. године.

Рођена је у изразито побожној католичкој породици, а како је њена мајка 2005. испричала, она је (Анелизина мајка) 1948. родила дете изван брака, чиме је нанела огромну срамоту породици, толику да су је натерали да за дан свог венчања носи црну хаљину. Мајка се толико трудила искупити за свој грех да је с побожношћу до Анелизина рођења забраздила у другу крајност, одбацујући тадашње реформе и модернизацију Католичке цркве. Уз то, њен је отац размишљао о томе да постане свештеник, а три њене тетке су биле часне сестре. Као резултат тога, Анелизе је као природно осетљива девојка, осећала притисак испирања греха људи око себе. То је укључивало спавање на поду као покору за све оне зависнике о дрогама који су спавали по железничким станицама и сличним местима.


Оваква породица послужила је само као покретач ноћне море која се претворила у стваран живот до времена кад је Анелизи као тинејџерки дијагностификован физички и ментални поремећај. Опседнутост - или не? Анелизе је са 16 година почела да доживљава "помрачења" свести. Те је 1968. почела да шета у трансу, несвесна шта ради, а ускоро је и мокрила у кревет. Убрзо су почеле и конвулзије. Неуролог јој је дијагностификовао епилепсију темпоралног режња, што може да узрокује нападе, губитак памћења и халуцинације. Надаље, може да узрокује поремећај познат као Гешвиндов синдром, због чега човек делује на претерано религиозан начин. Почела је да узима лекове за своју епилепсију и уписала се на Универзитет у Вирзбургу 1973. Међутим, упркос лечењу које је примала, стање јој се погоршало и пала је у дубоку депресију те је размишљала о самоубиству.




Око себе је непрестано чула гласове који су јој говорили да је уклета, а где год би погледала видела би лице ђавола. Тада је постала уверена како ју је опсео демон. Како извештава Вашингтон Пост, други су почели да верују у Анелизину опседнутост кад није могла проћи крај слике Исуса Христа док је била на ходочашћу, одбила је да пије свету воду и одавала је снажан, "паклени" мирис.


Егзорциста из оближњег града потврдио је њену опседнутост, али његов је захтев за егзорцизам два пут одбијен, с тим да је бискуп морао одобрити обред. Нажалост, није прошло дуго пре него су се бискуп и други свештеници предомислили.


УЗНЕМИРУЈУЋЕ ПОНАШАЊЕ


Како је Аннелиесеина мајка рекла за Телеграфх, ствари су постале знатно горе кад више није могла проћи крај било какве црквене реликвије а да не чује гласове. Убрзо се није могла одупрети компулзивним радњама - радила би од 400 до 600 чучњева на дан, све док то није узроковало пуцање лигаментима оба колена. У једном тренутку пузала је испод стола и остала тамо, лајући попут пса, два дана. Јела је пауке и угљен и одгризла главу мртвој птици. Њено се вриштање чуло кроз зидове сатима без престанака, а знала је и уринирати по поду и потом га лизати. Анелизина породица хтела је да потражи даље психијатријско лечење за своју кћер, али Анелизе је то одбила, молећи за верски заговор. Анелизе је, можда под утицајем тада изузетно успешног филма Егзорцист, тражила свог егзорцисту.



Жеља јој се остварила 1975. - локални бискуп Јосеф Штангл одобрио је Анелизин трећи захтев након што је добила подршку свештеника Ернеста Алта, који је веровао како је за њено стање одговорно нешто горе од епилепсије и халуцинација. Бискуп је жупнику Арнолду Рензу доделио да заједно с оцем Алтом обавља обред егзорцизма прописан 1614. под условом да то чине у потпуној тајности.


Славни демони


Обред егзорцизма извео је први, али никако и задњи пут, отац Ренц, 24. септембра 1975. Током својих различитих сеанси са свештеником, Анелизе је открила имена бројних "угледних" демона који су је опсели. Како се испоставило, тело јој је било нешто попут "ВИП одељења за проклете". Душе за које бисте веројатно мислили да су били зли људи, а не прави демони - су се надметали за превласт у њој. Према Вашингтон Посту, Анелизе је била домаћин душама највећих негативаца у историји: Каина, Јуде, Нерона, Луцифера и Хитлера. Те мрачне душе говориле би кроз Анелизе, интонирајући злу мудрост, па чак и приклањајући се једна другој. Хитлер - који би, према Анелизиној мајци, говорио с примерено аустријским нагласком - изјављивао је да су људи глупи попут свиња, што се чини у складу с његовом филозофијом. У међувремену би "наступио" Јуда, веројатно не претерано одушевљен Хитлеровим антисемитизмом.


Надаље, Буззфеед тврди да је један од Анелизиних демона био екскомуницирани свештеник Валентин Флајшман, и иако Анелизе није требала да зна ништа о њему, успела је дати тачне детаље о несташном понашању које га је одвојило од цркве.


Никад краја егзорцизмима


Током следећих девет месеци, сеансе егзорцизма у трајању од четири сата одржавале су се једном или два пута недељно у покушају да се Јуда и остала демонска дружина отерају што даље од Анелизе. Укупно се над њом спровело чак 67 обреда егзорцизама, што је по било којем мерењу огроман број.


Отац Ренц је дозволио снимање неких сеанси, а неких 42 сата звука егзорцизама Анелизе Михел постоји, а оно што ти снимци садрже је застрашујуће. Глас на снимцима је нељудски и демонски, она гунђа, грми, шишти и пљује, с гомилом псовки.

Током тих сеанси, чак и док је Анелизе физички пропадала, она је показивала, оно што су сведоци описали као надљудску снагу, а њено је понашање постало толико насилно да би је морали држати доле, везати је за столицу или на неки други начин обуздати да свештеници буду способни да наставе да обављају своје обреде. Отприлике у ово доба Анелизе је сломила све кости те испрекидала све тетиве на коленима.


Трагична смрт


Везање за столицу 67 пута, уз полиевање светом водом и свештеникове молитве и викање као део егзорцизма нису оно што је на крају одузело живот Анелизе Михел. Како Вашингтон Пост објашњава, Анелизин осећај одговорности да искупљује грехе своје генерације није престао само због скоро непрекидних ритуала егзорцизма. Током деветомесечног раздобља својих егзорцизама, Анелизе је почела да говори о могућности да жртвује властити живот у име побуњене омладине и грешних свештеника за које је сматрала да су жртве модерног, грешног доба.


До тог тренутка затражила је прекид лечења епилепсије и ослањала се једино на егзорцизме. Потпуно је престала да једе, планирајући да се изгладни како би "искупила све туђе грехе". Телеграф је написао да је до пролећа 1976. Анелизе била потхрањена те је оболела од упале плућа. Исцрпљена од бруталних обреда егзорцизма, боловала је од температура и није ништа јела ни пила, а подлегла је последицама 1. јула 1976. Службено, њена је смрт узрокована глађу и дехидрацијом те је умрла са свега 23 године - с невероватних и мизерних 30 килограма. Крај њеног живота, међутим, тешко да је био крај и те мучне приче.


РОДИТЕЉИ НА СУЂЕЊУ

Ако сте кроз ову причу постали бесни на родитеље младе девојке који јој нису пружили адекватну медицинску помоћ, нисте једини. Допуштање младој болесној девојци да се изгладни до смрти у свом лудилу био је мотив да се њени родитељи изведу на оптуженичку клупу. Као што објашњава Скептоид, Анелизини родитељи и отац Алт и отац Ленз ухапшени су и оптужени за непажњу убиства јер нису успели да добију Анелизе потребну медицинску негу у посљедњим данима. Иако су препознали да је застој органа на крају Анелизе неизбежан, стручњаци су открили да се Анелизе могла спасити чак недељу дана пре смрти само са најосновнијом медицинском негом.


Међутим, тужилаштво је признало како су родитељи ишли свим могућим путевима да би помогли својој кћери те су од суда тражили само да казни свештенике који су инсистирали на својим обредима. Тужиоци су се хтели задовољити тиме да се родитеље прогласе кривима, али да их се не казни јер су већ довољно претрпели. Да би ово сензационалистичко суђење постало још горе, побринула се сама њена породица која је ексхумирала њено тело пре суђења јер је њена сестра имала визију како је њено тело "нетакнуто" у гробу, односно да се не распада.

Да се то показало истинитим, то би био доказ да се нешто натприродно догађало и егзорцизам је био оправдан. Ипак, тело се распадало општепознатим и природним током.


ИЗРЕЧЕНА ПРЕСУДА


Тоеком суђења пуштале су се снимци сеанси егзорцизма као доказ њене опседнутости. Надаље, адвокат породице Михел којег је платила црква тврдио је како је егзорцизам легална пракса коју не забрањују немачки закони, већ је гарантован уставом о верским слободама. У међувремену је тужилаштво на суд довело разне лекаре који су сведочили да девојка није била опседнута, већ је патила од физичке и психичке болести која је произвела бројне халуцинације, па тако и ефекте опседнутости. Како објашњава Скептоид, сва четворица окривљена су проглашена кривим, не за немарно убиство, већ за мање оптужбе.


Међутим, иако је суд изрекао блажу казну него што је јавност очекивала, она није била тако блага као што је предлагало тужилаштво. Док је држава тврдила да родитељи не би требало да трпе казну, а свештеници би требало да само плате казну, суд им је доделио свима шестомесечне затворске казне и три године условне казне. Упркос пресуди, породица је била уверена како су исправно поступили. Анелизина мајка рекла је да су егзорцизми оправдани јер су Анелизине руке носиле стигме као знак да демоне треба истерати како би Анелизе могла искупити грехе других. Рекла је да не жали због смрти своје кћери јер је уверена да није било другог начина. Наслеђе у поп култури Егзорцизам Емили Роз (2005.) несумњиво је један од најбољих хорора снимљених у новом миленијуму. Дело дефинитивно није надмашило Истеривача ђавла (1973.), филм који је на платнима прославио ову тему, али је неоспорно оставио дубок дојам на све који су га погледали. Причу заправо пратимо кроз суђење оцу Ричарду Муру, свештенику оптуженом за убиство Емили Роз (19) из нехата. Наиме, управо је Муре над њом вршио егзорцизам, и то након што је замољен од њене породице да то учини јер девојци класична медицина није била од помоћи.


Њна службена дијагноза је гласила епилепсија и психоза, али будући да је дјевојка током бројних напада проживљавала 'демонске визије и манифестације', породица и Мур закључују да је реч о опседнутости. Порота тако током суђења добија на увид ужасавајуће детаље који су обележавали силне муке главне јунакиње, а управо је то сажетак стварне приче Анелизе и њене породице. Ипак, тај се трагични догађај показао као инспирација и другим делима - па је 2006. снимљен драмски филм Реqуием , док је 2011. снимљен хорор Анелизе: The Exorcist Tales, познат под називом Паранормалне активности 3.


(express.hr)