МEШТАНИ села у околини Требиња муку муче са дивљим коњима којих је све више, а који уништавају засејане њиве.

Ристо Пртило и његова седмочлана породица из села Гомиљани, код Требиња, живи од пољопривреде, а њему и његовим комшијама последних годину дана дивљи коњи праве огромне проблеме. Како каже Пртило, коњи у више група, њих око 70, сваке ноћи пролазе кроз њиве и уништавају све што је засађено, а становници који живе ту, немоћни су да сами реше овај проблем.

- Није то само једно село, има десет села и није то један дулум, два, то су хектари и хектари. Сада има више од 70 коња, а сваке године их је све више и више. Свугде смо се обраћали, обећано нам је да ће бити решено, али то се не може лако решити. Немогућа мисија.

Пртилу и његовим комшијама уништени су усеви, јер коњи у крду угазе по целу засејану њиву на којој је тек изникло поврће, или лети погазе сваки плод.

- Огромна је штета, прво код мене, па код комшија. Пшеница, купус, велике су паре уложене у то. Моја породица од тога живи - додао је Пртило.

Лука Спаравало

Да се ради о великом проблему, говори и податак да поједини пољопривредници из требињских села планирају да обуставе производњу док се нешто не уради по овом питању. Пртило истиче да је дивље коње немогуће ухватити.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Дивље свиње им обраше засаде


- Не можеш им прићи на 200 метара, то је дивље, прескаче ограде, горе него срна. То је чудо. Ми смо ограђивали, жицу ломе, стубове крче..., а што је најгоре све их је више - нагласио је Пртило.

На домаћинство Луке Спаравала из села Жуља сваког дана долази група од 10 коња која уништава вртове у близини куће.

- Дођу у поље, направе штете у свим вртовима, пред кућу. али не можеш му прићи. Долазе ноћу, наједу се и оду. Сваки дан тако. Ишли смо, гањали их, чак када је канал реке Требишњице био мањи, а ево сада када је проток већи они то прелазе без проблема. Неки дан мало ждребе, ваљда, се тек ождребило прешло преко воде и поред тога што је ниво доста велики. То је страшно - рекао је Спаравало.


ОСТАЛИ ИЗ РАТА

СМАТРА се да коњи потичу из домаћинстава која су била у рејону села у такозваном дубровачком залеђу. Она су за време рата напуштена, а крда животиња су се знатно повећала.