У НОВОМ Граду одржана је централна манифестација поводом двадесет и четврте годишњице одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије, потпомогнуте НАТО бомбардовањем. Одлучност народа и припадника Војске РС да одбране своја огњишта допринела је поразу елитних хрватских јединица на реци Уни, где су пре 24 године постављени темељи Републике Српске.

Одбрана западнокрајишких општина Новог Града, Козарске Дубице и Костајнице била је, како кажу борци, битка над биткама, пресудна за опстанак српског народа и очување православља на овим просторима, али и пресудна за стварање Републике Српске.

У агресији хрватске војске 18. и 19. септембра 1995. на подручју ове три општине, убијена су 54 цивила и 50 припадника Војске РС. Ове општине претрпеле су и велика ратна разарања. Материјална штета, која до данас није наплаћена, процењује се на више од 173 милиона КМ.

Прочитајте још - СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХРВАТСКЕ АГРЕСИЈЕ: Народ бранио Српску

Обележавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић и делегација НС РС. Програм обележавања почео је поменом и полагањем венаца код Спомен-обележја цивилним жртвама рата у насељу.

Драго Бундало изјавио је да је током хрватске агресије на Костајницу пало око 6.000 граната и да је причињена огромна материјална штета.

- Штета је процењена на 40 милиона КМ, али и поред тако великих разарања успели смо да се опоравимо и данас, у миру, настављамо да градимо и развијамо нашу општину - истакао је Бундало.

Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић рекао је да је 18. септембар 1995. године веома значајан датум за Козарску Дубицу и РС, јер је то последња победа Војске РС над много јачим и бројнијим непријатељем.

Прочитајте још - ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Више од 400 Братунчана преминуло од карцинома

- Наша линија од око 60 километара била је покривена углавном старијим људима, јер се наша бригада налазила на одбрани коридора који је био жила куцавица Републике Српске - изјавио је Рељић.

- Да се становништво тада повукло, са њим би се повукла и војска, као што је то био случај у Републици Српској Крајини и вероватно ми данас не бисмо били овде, него протерани, а мапа Српске сигурно би била много другачија -нагласио је Рељић.