БИЛО је довољно да се мој пријатељ Дака Давидовић, највећи живи добротвор и ктитор, људска громада, и ја само погледамо на прошлогодишњем парастосу у Старом Броду, код Вишеграда, где је убијено 6.150 Срба, и да без иједне изговорене речи одлучимо да на овом месту подигнемо спомен-музеј жртвама. Без трунке двоумљења одлучили смо да га финансирамо и поклонимо се жртвама.

Прочитајте још:Попис српских жртава посао од виталног интереса за Српску

Овако, за "Новости", свој потез и потез познатог привредника из Никшића Миодрага Давидовића Даке објашњава Спасоје Албијанић, један од задужбинара, који је својевремено био министар у Влади РС и Савету министара БиХ, а сада има предузеће "Монтажа" у Бијељини.

Ови хумани бизнисмени финансирали су изградњу Спомен-музеја у знак сећања на дан када су хиљаде припадника српског народа, углавном нејачи, убијене од руке усташа Јуре Францетића, на Младенце, 22. марта 1942. године. Умрли су у најстрашнијим мукама ту на Дрини, у Старом Броду и у оближњем селу Милошевићи.

Прочитајте још: Дан кад је одбрањен запад Српске

МЕСТО погрома Срба, у ово делу РС и БиХ, деценијама је било нека врста забрањене теме. Први пут, пре 14 година, захваљујући вишеградског пароху, Драгану Вукотићу, на том месту служен је парастос. Прошле године на парастосу су, кад је беседио наш академик и песник Матија Бећковић, били и Албијанић и Давидовић. Како објашњава Албијанић, тада су одлучили да ово место не сме остати необележено, а радови су почели већ исте јесени:

- Богу хвала, ево, завршени су, и белег на Дрини, наш дар, освештан је уз велики народно-црквени сабор, достојанствено, и од срца, како заслужују недужне жртве.

Он каже да је у дубини душе осетио велику потребу да донесе овакву одлуку, јер сем почасти жртвама, хтео је да помогне њиховој родбини, чије су га патње дирнуле, јер нису могли, а ни смели, да ожале своје најмилије.

Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић


- Нисам могао да дозволим да остану без обележја, а реч је о невиним људима, великом броју деце, младићима, девојкама и старцима - каже Албијанић.

ДОДАЈЕ да се много обрадовао што је Влада РС одлучила да изгради пут до тог места у дужини од готово пет километара, како не би било недоступно онима који желе да дођу:

- Како рече наш чувени песник, Мостарац Алекса Шантић, "мене све ране мога рода боле", и баш тако сам се осетио кад сам одлучио на овај корак. Сад жртве могу на миру да почивају, а и ми можемо да будемо спокојнији. Ипак, треба да се установи ко је и због чега крио ово стратиште и истину о њему.

МИОДРАГ Давидовић Дака, власник никшићке фирме "Нексан", каже да већину наших људи не треба подучавати љубави према роду своме и родној груди, "јер се човек, ваљда, са тим рађа". По његовим речима, пред стравичним злочином на Старом Броду и у Милошевићима, нико не може да остане равнодушан. Подсећа да нису били равнодушни чак ни немачки фашисти, који су били згрожени оним што су Србима учиниле муслиманско-хрватске усташе.

- Нико ни мој, ни Спасојев, није међу овим страдалницима, али сви су они наш род, тако смо то осетили, и зато смо одлучили да им изградимо знамење на овом, рекао бих, светом месту, месту мучеништва - прича Давидовић. - Ово је и порука другима да се сете наших чувених ктитора и задужбинара, попут Илије Коларца и капетана Мише Анастасијевића, да се обнови, у већој мери, та српска традиција, тамо где је најпотребније и најбоље за наше људе.

ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ

ДАВИДОВИЋ је познат као велики добротвор Манастира Светог Василија Острошког на Острогу и других светиња у Црној Гори и ван ње. Добитник је, поред осталог, Ордена Светога Саве првог реда и Ордена краља Милутина. Помаже људима у невољи, годинама већ, а својим радницима је осигурао ваљану егзистенцију.