ОЛАКО одговарање на мејлове и отварање порука с непроверених адреса, грађане и фирме може скупо да кошта. Нарочито када је реч о привидним обавештењима од банака, пристиглим са лажних адреса, које се од правих најчешће разликују у само једном слову. С друге стране, и саме банке су често на мети хакерских напада, али висок ниво безбедности, како истичу у Удружењу банака Србије, обезбеђује сигурност података и имовине корисника. На питање да ли је тачно да су банке протеклих дана под жестоким хакерским нападима, у Удружењу одговарају одрично.

- Повећан број малициозних мејлова, такозване фишинг поруке, које се шаљу са лажном адресом пошиљаоца, а наводно у име неке од банака које послују у нашој земљи, примећен је у последњих неколико месеци. Тим поводом Удружење банака Србије је, заједно са банкарским ЦЕРТ тимом, својевремено издало одговарајуће упозорење и препоруку - истичу у Удружењу банака Србије. - Са овим нападима, који су практично постали уобичајени, банке се носе успешно захваљујући високом нивоу безбедности и уређености ове области у банкарском систему, услед чега су подаци грађана и њихова имовина у банкама потпуно сигурни. У овом тренутку не примећујемо додатни пораст овог тренда, па не можемо говорити о "жестоким хакерским нападима", посебно зато што никакав проблем на системском нивоу није регистрован, нити нам је пријављен.

У Регулаторној агенцији за електронске комуникације и поштанске услуте РАТЕЛ објашњавају да "фишинг" подразумева да корисник добије мејл за који мисли да је од неке познате институције, банке или познаника.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Како се борити против нелегалне трговине на интернету?


- Овде треба бити веома обазрив и никако не улазити у комуникацију и даљу преписку - каже Владица Тинтор, директор РАТЕЛ-а. - Јер, чак и када не оставите личне податке које могу да вам траже у том мејлу, ако одговорите на њега, онда и ваш компјутер може да постане извор нових напада. Тиме ризикујете да се ваша IP адреса нађе на глобално познатим црним листама IP адреса са којих долази недозвољени садржај.

ДИГИТАЛНА ХИГИЈЕНА - Дигитална хигијена је изузетно важна. То значи да, као што редовно перемо руке, редовно ажурирамо своју антивирус заштиту, користимо лозинке које су креиране на одређени начин, без обзира на то да ли услугама приступамо помоћу мобилног телефона или рачунара. И да пажљиво читамо мејлове и не одговарамо на оне за које сумњамо да не долазе са познатог извора - истиче Владица Тинтор, директор РАТЕЛ-а.

Електронске поруке, на које је Удружење банака Србије упозоравало још у фебруару, шаљу се са лажном адресом пошиљаоца, а наводно у име неке од банака које послују у нашој земљи. Ти мејлови наизглед дeлују уобичајено и садрже стандардне поруке и обавештења, са циљем да се корисник обмане и да отвори заражен прилог који се у поруци налази.

Неке од лажних порука имале су форму обавештења о наводном девизном приливу, достављању извода, дневних извештаја, док су се у прилогу порука налазили заражени фајлови са екстензијама .pdf, .iso, .zip. Поруке се шаљу најчешће насумично на велики број електронских адреса, често и корисницима који немају рачуне у банкама чија се имена злоупотребљавају у порукама.


НЕ ОТВАРАТИ И ИГНОРИСАТИ

УДРУЖЕЊЕ банака Србије поново препоручује грађанима да најпре обрате пажњу на адресу са које порука стиже, увидом у адресу пошиљаоца. Савет је, такође, да не отварају поруке наводно упућене из банака у којима немају отворене рачуне, односно да не отварају прилоге или хиперлинкове које такве поруке садрже.