Приход од мобилне телефоније бележи раст већи од три одсто, упркос смањењу броја корисника, сведоче подаци РАТЕЛ-а.

Директор РАТЕЛ-а Владица Тинтор рекао је за Танјуг да, поред фиксне телефоније која бележи пад броја претплатника и тек је 79,5 одсто домаћинстава имало фиксни телефон, у претходних неколико година опада и број корисника мобилне телефоније у Србији што је, наводи, тренд и у свету.

Тако, према подацима РАТЕЛ-а, број корисника мобилне телефоније у 2018. бележи мањи пад од око 2,2 одсто у односу на 2017. годину, а Тинтор наводи да њихов број и даље премашује укупан број становника у Србији.

Каже да је у 2018. години на 100 становника било 120 корисника мобилне телефоније, а у 2017. години 122.

Упркос смањењу укупног броја корисника у последње три године, подаци РАТЕЛ-а су показали да количина одлазног говорног саобраћаја у минутима ипак расте, па је тако у 2018. години забележено повећање од 6,3 одсто у односу на 2017. годину.

С друге стране, број послатих порука и даље има опадајући тренд са око две поруке дневно по кориснику, што је смањење од 7,6 одсто.

Тинтор је рекао да је добра ствар то што приход од мобилне телефоније бележи раст већи од три одсто.

Прочитајте још - 52 одсто Срба користи друштвене мреже


„Без обзира што није могуће повећати корисничку базу, оператори и даље проналазе начин да повећају приходе, што је добро за тржиште“, сматра Тинтор.

Што се тиче интернета и кабловске телевизије, Тинтор је рекао да се ту већ неколико година бележи раст и броја корисника и прихода.

Тако је у Србији у 2018. било више од милион и по корисника интернета што је, наводи, раст од скоро пет одсто у односу на 2017. годину.

И даље се за приступ интернету највише употребљавају мобилни телефони, што је резултирало порастом броја корисника услуге мобилног интернета од 10,7 одсто, показали су подаци РАТЕЛ-а.

Тако је повећање броја корисника условило и повећање обима интернет саобраћаја, који се удвостручио у односу на 2017. годину и у 2018. је износио скоро 218 милиона ГБ на годишњем нивоу.

Грађани су интернет највише користили за тражење информација о роби и услугама (76,8 одсто) и гледање видео садржаја са интернет сервиса за размену као што су YouTube, Flickr, Picasa (76,3 одсто), као и за друштвене мреже попут Фејсбука и Твитера (70,3 одсто).

Још интересантније је, каже Тинтор, тржиште дистрибуције медијских садржаја које је у 2018. по приходу расло чак 18 одсто у односу на 2017. години, а по броју претплатника више од 10 одсто.

Тако је, додаје, било скоро 1,9 милиона претплатника у Србији у 2018. највише захваљујући расту броја претплатника услуга дистрибуције медијских садржаја преко кабловске дистрибутивне мреже.

Тинтор каже да интернет и тржиште дистрибуције медијских садржаја, са растом броја корисника и растом прихода, свакако утичу на раст целог тржишта електроснких комуникација.

За разлику од ЕУ где је већ дуже забележен тренд смањења, Тинтор каже да се у Србији већ другу годину заредом бележи раст броја поштанских услуга за једна одсто.

„Свуда у свету долази до пада броја поштанских пошиљака. Код нас је и даље раст од један одсто. У просеку, у 2018. години уручена је 131 поштанска пошиљка по домаћинству, односно 45 поштанских пошиљака по становнику“, рекао је Тинтор.

Поштанска делатност остварила је приход од поштанских пошиљака од око 20 милијарди динара, што је приближно 0,4 одсто пројектованог БДП-а.

„Оно што охрабрује јесте да још увек нисмо ушли у стагнацију, а свакако је занимљив раст пакетских услуга, које су у ствари последица електронске трговине“, наводи директор РАТЕЛ-а.