ВИСОКЕ температуре, већи број аутомобила на путевима током лета, умор, брза вожња у комбинацији са алкохолом - узимају свој данак у Србији. Током овог лета догодило се неколико стравичних саобраћајних удеса, а међу страдалима, у већини случајева, били су млади. И док узроке несрећа траже истражни органи, јавност се пита да ли су потребне оштрије казне за виновнике ових саобраћајки, или само "савесна примена већ постојећих закона".

Од почетка године у саобраћајним несрећама у Србији погинуло је готово 300 људи, подаци су Агенције за безбедност саобраћаја. У истом периоду забележено је око 11.500 повређених. Према овим показатељима, током лета догоди се око 40 одсто од укупног броја саобраћајних незгода у години. Узроци овакве статистике, тврде у Агенцији, јесу и све већи број младих за воланом, неповољне временске прилике попут падавина или високих температура, али и повећан број двоточкаша у саобраћају.

Према последњим, незваничним, информацијама, у последњих неколико стравичних удеса о којима су извештавали медији, неки од возача аутомобила су били под утицајем алкохола или без саобраћајне дозволе, а поједини су и побегли са места удеса. Наш закон прописује казну до 12 година робије у случају одговорности за несрећу са смртним последицама. Најстроже казне, ипак, указују адвокати, ретко се изричу. На дужину робије би требало да утичу све ове околности, али ипак на "папиру" нема слова по коме се прави разлика да ли је неко на асфалту својим неодговорним понашањем убио једну или више особа.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Сузе за сестрића, и молитва за сина


- Наш закон није лош, када би се у потпуности примењивао. Једно од решења може да буде евентуално пооштравање прописа и комплетно избацивање алкохола, тј. могућности да се дозволи возачу и једна чаша пића, као што је учињено у Хрватској, на пример - наводи адвокат Срђан Кнежевић.

Према његовим речима, највећи проблем је селективна примена прописа, не и они сами. Ипак, како каже, постоји и начин да се санкционише насилничко понашање у саобраћају и да законодавац нађе мање разумевања за возаче који бахато крше закон и ризикују свој и туђе животе - пролазећи кроз црвено светло или, на пример, претичући возила преко дупле пуне линије.


- У Скандинавији, и неким другим земљама, после таквих случајева, обавезан је одлазак код психолога. Неко ко свесно ради такве ствари, са стручним лицем мора да поразговара шта то није у реду с њим - каже Кнежевић.

ПРОЧИТАЈТЕ И: СТРАВИЧАН ПРИЗОР НА ИБАРСКОЈ: Сведоци описују крике и крв на све стране, “бмв” гурао “дачију” 70 метара

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја наводи да је важност промене свести кључан моменат у превенцији, што, како понавља, подразумева увођење саобраћајног образовања и васпитања у предшколске установе, основне и средње школе, али и ефектне медијске кампање на националном нивоу.

- Ми смо у саобраћајном смислу необразован и некултуран народ, не нашом грешком. Не схватамо да везивање појаса, поштовање брзине, ношење заштитне кациге треба да примењујемо не да бисмо избегли казну, већ зато што то може да нам спасе живот - рекао је Окановић.


Пооштравање закона не виде сви као могуће решење.

- Самим казнама неће се много утицати на остале учеснике у саобраћају, већ углавном на оне који су осуђени - тврди адвокат Марко Миловић. - Поента је у превенцији. Потребна је константна едукација возача. Неопходне су сталне контроле на улицама, па ако је потребно и патроле на сваких 5-10 километара. Боље је ангажовати и више полицајаца за то, него бројати лешеве по улицама... То у сваком случају мање кошта државу, штавише нема цену у односу на то да нам млади људи гину због неопрезности, лажног самопоуздања за воланом и доказивања пред друштвом огромном брзином у аутомобилу који возе...

Наш саговорник објашњава да је, осим неприлагођене брзине, која је често узрок најужаснијих удеса, проблем и то што млади, неискусни возачи управљају "јаким" аутомобилима, са великом кубикажом.


- Немају знања, ни искуства, па аутомобил вози њих, а не они њега. Притом, наши путеви не могу да подрже такве брзине. Када људи погину у удесима, касно је причати о казнама и санкцијама.


ОД ПОЧЕТКА ЛЕТА - 120 СТРАДАЛИХ

ДИРЕКТОР полиције Владимир Ребић изјавио је у суботу да је од почетка лета у удесима на путевима Србије страдало око 120 особа, а да је од почетка године саобраћајна полиција написала 680.000 прекршајних казни, од којих готово 200.000 због прекорачења брзине. Ребић је за РТС навео да је у претходних десет година, у летњим месецима, просечно страдало између 170 и 260 особа у саобраћајним несрећама.


ЧИЊЕНИЦЕ

* ЛЕТИ се највећи број саобраћајних несрећа дешава на путевима са највећом фреквенцијом саобраћаја, пре свега на ауто-путевима.

* ПРЕМА подацима Агенције за безбедност саобраћаја, само је, рецимо од 25. јуна до 29. јула, у саобраћајним незгодама погинуло 75 особа.