АКО криволов дефинишемо као незаконито убијање дивљих птица, а проширимо га и на незаконито хватање, тровање, држање и трговину дивљим птицама, онда је Србија једна од црних рупа на регионалном нивоу. Све ове методе примењују се прилично отворено и без зазирања на целој територији државе, а у зависности од врсте и преференције починалаца ових незаконитих активности, зависе и последице оваквог страшног притиска на нашу популацију птица.

У разговору за "Новости", то каже Марко Туцаков, биолог у Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду, истичући да незаконит лов највише погађа препелицу, које се легално у Србији могу ловити само од 1. августа до 30. септембра. Код нас се, додаје наш саговорник, то ради у огромном броју случајева уз коришћење електронских вабилица, иначе, законски забрањених.

Последњи такав пример забележен је у ноћи између 8. и 9. августа у атару сремског села Велики Радинци у околини Сремске Митровице, где је Тим за борбу против криволова Душтва за заштиту и проучавање птица Србије открио нови случај хватања препелица електронским вабилицама. Уз асистенцију полиције, ухваћен је извесни М. К. из Сремске Митровице са три препелице.

А да су у незаконитом лову препелице најчешће на мети, потврђује и Туцаков, напомињући да је према подацима Друштва за заштиту и проучавања птица Србије, од 2000. до 2017. године код нас убијено готово 50.000 ових птица у безмало 200 регистрованих случајева недозвољеног лова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Криволовци напали чланове Друштва за заштиту птица

- Када је реч о строго заштићеним врстама, готово да нема оне која не страда у незаконитом убијању - предочава наш саговорник. - Да ли због трофеја, продаје или пак из чисте обести плен су све птице, од орлова до звиждака. Највише страдају ситне птице певачице и грабљивице, прве због шверца на црном тржишту гурманских баханалија, друге јер криволовци сматрају да им представљају конкуренцију. Убија се најчешће најбројнија грабљивица - мишар, а наш куриозитет је скоро 100 потрованих орлова белорепана у последњих 10 година.


Depositphotos

КАЗНЕ ХВАТАЊЕ строго заштићених дивљих птица зарад држања у кавезима и незаконита продаја је кривично дело. За то дело прети казна затвора до три године и новчана од 25.000 до 150.000 динара за физичка лица.


Хватачи ситних птица су, напомиње наш саговорник, посебан проблем. Где год је то могуће, уз помоћ мрежа, клопки, вабилица, лепкова, лове их ради препродаје на вашарима и ситне зараде. Притом, највећи број угине током хватања. Одређен број птица заврши у кавезима као кућни љубимци, посебно из породица зеба, а женке одмах убијају, јер само мужјаци певају.

И поред забране и казни, грађани у кући у "заточеништву" држе строго заштићене врсте птица. Једном Новосађанину је пре две године написана пријава због држања чишка у стану.


Вабилица птица / Фото ДЗППС и ПЗЗП


Познат је и случај, такође од пре две године, у Новом Кнежевцу, где је у кући једног мештанина полиција сасвим случајно, дошавши поводом сасвим другог случаја, у кавезима видела седам птица: два чешљугара, по једну зелемгорку, црног коса, дрозда певача и две зимовке. Чувари реда нису били сигурни да је реч о заштићеним врстама или не, па су о ономе што су видели обавестили Покрајински завод за заштиту природе. Птице су враћене у природу, а човеку код кога су нађене написана је пријава.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Друштво за заштиту птица: Спречити криволов препелица

Годину дана раније шумар из Челарева је морао да плати глобу јер је преко огласа и на новосадској Најлон пијаци на продају нудио препарираног орла белорепана, иначе заштићену врсту.

Препелице масовно лове и шверцују их



ГРЛИЦА У "ЦРВЕНОЈ КЊИЗИ"

И ПОРЕД тога што је високо позиционирана у "Црвеној књизи птица Србије" и у класификацијама угрожених врста, код нас се грлица лови.

- Природа и биодиверзитет у Србији се олако схватају као непресушан ресурс, који се користи на неконтролисан начин и уз убеђење да се то може радити неограничено - упозорава Туцаков.


Орао белорепан Фото Ј. Лакатош

ЗЕЛЕНИ КРИМИНАЛ ОБРЋЕ МИЛИЈАРДЕ


ПРЕМА подацима Интерпола и програма Уједињених нација за заштиту животне средине (УНЕП), како наводе у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), еколошки или зелени криминал, који подразумева криволов птица и трговину њима, налази се на четвртом месту криминалних радњи у свету, одмах иза трговине наркотицима, фалсификатима и трговине људима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Криволов у Петроварадину: Чешљугаре хватао лепком за пацове

Само 2015. светску економију зелени криминал је коштао 258 милијарди долара.

У Србији се на нелегалан начин највише лови препелица.Земље западне и централне Европе су најчешће одредиште јединки које се кријумчаре кроз Србију или из ње.