Двогодишња Мила преминула је пре неколико дана на Власинском језеру, а први резултати обдукције показали су да је преминула од воде у плућима.

Према речима њеног оца Мирослава Јанковића, симптоме је показала тек увече око 20 часова када јој је позлило, а пре тога је била малаксала. Нажалост, лекари нису могли ништа да учине.

Иако израз утапање изван воде страшно звучи, готово немогуће, ова ситуација је изузетно ретка и назива се "сувим" утапањем или секундардним дављењем.

Има и разлике између та два.

"Суво" утапање настаје када дете удахне воду кроз нос или уста због чега настаје спазам у дисајним путевима и изазива потешкоће у дисању.

Оваква врста утапања назива се "сувим" јер вода никада не дође до плућа због спазма гласних жица. Смрт настаје када се гласне жице не опусте и не дозволе да ваздух стигне до плућа.

Секундарно, односно одложено утапање настаје када дете удахне воду у плућа, а довољно је да то буде само једна кафена кашичица да изазове инфекцију или едем (отицање). Едем може настати сатима, па чак и данима након што је дете имало иницијални контакт са водом.

Смрт настаје отицањем малих врећа ваздуха у плућима, спречавајући улазак кисеоника у крвоток.

Симптоми секундарног дављења:

- отежано дисање

- упоран кашаљ

- дављење

- летаргија или поспаност

- иритирање

- повраћање

Деца старости од једне до четири године су у највећем ризику од дављења и, иако су ово ретки индциденти представљају чак 60 одсто преминулих.